Уводи се „дугме” за одустанак од онлајн куповине

Одбор за заштиту потрошача Европског парламента потврдио је коначан договор о уговорима на даљину за финансијске услуге, и то ће донети доста користи за потрошаче. Најважнија новост је увођење такозваног дугмета за одустанак које ће олакшати онлајн куповину. Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача, чији је ово био и предлог, каже да је најчешћа непоштена пословна пракса на тржишту ЕУ притисак на грађане да закључе уговор или купе производ.

– То се углавном дешава приликом онлајн трговине, и то у случајевима када се истичу лажне краткотрајне акције или ограничена доступност робе, па купци због тога донесу исхитрену одлуку. Међутим, када се предомисле, често схвате да је из уговора пуно теже изаћи него што је било ући. Зато је важно да се уведе дугме за отказивање, што је једноставан алат са којим ће потрошачи са два клика моћи да одустану од куповине која је обављена преко интернета – објашњава Борзанова. У Хрватској је, каже она, онлајн куповина у порасту и данас сваки трећи грађанин редовно купује на овај начин.

– Један од најчешћих разлога због којих ми се људи жале и питају за савет јесте баш онлајн куповина. Често се деси да нису задовољни куповином, али готово половина никада ништа не предузме јер сматра да би процес рекламације трајао предуго, а реч је о малом износу, док четвртина сматра да је процедура раскидања уговора превише компликована – каже Борзанова. Новим прописом дугме за отказивање ће морати да буде истакнуто на видном месту, а потрошач ће моћи да га „притисне” у року од 14 дана од склапања уговора, ако је био добро обавештен о условима куповине. Уколико није добио све неопходне информације, његово право се продужава на годину и 14 дана за могућност одустанка од уговора. Борзанова најављује да ће се промене у вези с раскидом уговора односити и на друге облике куповине на даљину.

– Готово половина грађана ЕУ истиче да је на њих вршен притисак да купе нешто преко телефона или поруке, а десет одсто се жали на притисак продаваца који робу нуде на кућној адреси. Право лаког отказивања уговора односиће се на сваку онлајн куповину, али и сваку другу куповину која је обављена ван пословних просторија – каже Биљана Борзан. Каква је ситуација у Србији? У нашем закону су јасно дефинисане све обавезе трговаца и купаца у случају онлајн или куповине ван пословних просторија. Зоран Николић из Националне организације за заштиту потрошача НОПС каже да оваква правила важе и у случају када трговац није купцу доставио образац за одустанак од уговора, а право на одустанак се продужава за годину дана.

– И у нашем законодавству постоје могућности за одустанак, а увођење дугмета за одустанак ми се чини као још један алат за информисање купаца. Да онај ко купује одмах види да може и да одустане, што је у смислу информисања добра ствар. И што је још важније, затвара врата преварама. Онлајн трговина, па и понашање купаца и трговаца доста је напредовало у Србији не само када је реч о промету него и правима – каже Николић. На питање када ове новине које Европа уводи можемо очекивати код нас, он каже да се директиве периодично транспонују у закон и да ту нема никаквих препрека, јер је то наша обавеза на путу ка ЕУ.

– У нашој земљи у овом тренутку када је реч о продаји ван пословних просторија више проблема имају у случају трговине од врата до врата. Трговци бирају старије потрошаче, продају им робу по једној цени, а онда се испостави да је то скупље. Када их питамо зашто нису читали уговор, они кажу да су веровали трговцу. То је феномен, мислим само код нас, и ту нам едукација теже иде – каже наш саговорник из НОПС-а.

Николић каже да се у ЕУ стално усвајају неке измене и да те промене кроз директиве стигну и у наш Закон о заштити потрошача, али да је увек проблем у примени тих прописа.

– Закон је добар, јер је исти као и онај у земљама ЕУ, али код нас је питање да ли се увек и спроводи на терену и да ли имамо довољно ресурса за то. Када је реч о одустанку од уговора, потрошачи у Србију су добро информисани о својим правима – каже Николић и подсећа да би требало да знају да у случају одустанка од уговора робу морају да врате у стању у коме су је добили.

– То причам јер грађани имају обичај да пробају оно што купе. Дакле, уколико желе да одустану од уговора, морају да имају у виду да уговор није ни потписан и да роба мора да буде враћена у стању у ком је примљена. Трговац има право да тражи и надокнаду штете ако је производ оштећен – каже наш саговорник.

Када цена може да буде „снижена”

ЕУ је, на пример, усвојила нова правила о томе која цена може да се назове „сниженом”. Не говоримо о снижењима, него о ценама неких роба које су истакнуте у трговинама и посебно означене као снижене. Николић каже да је у ЕУ дефинисано да цена може тако да се назове само у случају да је била најнижа у радњи у претходних 30 дана.

– То још није уведено код нас, биће сигурно, али да видимо да ли ће се и спроводити – каже наш саговорник.