Вози, Мишко

Службе безбедности САД врло су савесне у заштити својих амбасада и веома су квалитетно технички опремљене. Пре неколико дана догодило се нешто што, иако, на срећу, није изазвало никакве посебно тешке последице, намеће нека важна питања.

Нашу полицију су службеници амбасаде САД у Београду обавестили да је детектор на цистерни која је довезла гориво, односно у самом гориву индиковао трагове експлозива. Полиција хитно реагује, блокира део града у којем је амбасада, а цистерна са горивом се у пратњи полицијских возила одвози до паркинга хотела „Континентал”, за који је „процењено да је најбезбеднија локација за преглед возила”. Није познато да ли је возач за ту „екстратуру” добио „надницу за страх”. На срећу, након детаљног прегледа возила испоставља се да је реч о лажној узбуни. Експлозива није било, а детектор је вероватно погрешно реаговао на нешто већу количину сумпора у гориву. Када је у питању експлозив, само се једном греши и увек је боље реаговати и на најмању сумњу.

Полиција је брзо реаговала на информацију о могућој опасности и то је за сваку похвалу. Да ли су други конкретни поступци у овом случају били сасвим адекватни ? Чини се да нису. МУП Србије располаже веома квалитетним кадровима у домену контрадиверзионе заштите. Последњих година је набављена и квалитетнија опрема, а очекује се опремање још савременијим средствима. Обука полиције је веома квалитетна. Пси за проналажење експлозива које користи МУП врхунски су истренирани и спадају у сам светски врх. У конкретном случају су ипак направљени неки пропусти, који срећом нису изазвали никакве посебне штетне последице, али би било добро да послуже као наук за убудуће, јер је учење на грешкама скуп начин учења, али је то свакако и врло ефикасан модалитет стицања знања. Србија спада у безбедније земље у односу на опасност од тероризма, што је свакако заслуга и надлежних служби, али како нико није савршен не треба бежати ни од анализе потенцијалних грешака.

Експлозив, било када се активира на додир, покрет или на други сличан начин, било када до активирања долази временским упаљачем, начелно се мора сматрати нестабилним. Увек треба поћи од претпоставке да у сваком тренутку може доћи до експлозије. У овом случају чак се радило о потенцијално веома убитачној комбинацији експлозивне направе и цистерне пуне горива. То у принципу налаже да се сумњиви објекат без потребе не помера и не премешта, поготово не на иоле удаљене локације, већ се његова обрада врши тамо где је затечен, осим када то апсолутно није могуће. Наравно, приликом прегледа објекта предузимају се све мере за заштиту грађана и имовине, врши се блокада одређеног простора, празне се оближњи станови, постављају посебне баријере према претпостављеном правцу деловања експлозије и слично. Додуше, када се, на пример, у граду пронађе неексплодирана бомба заостала из рата, она се по правилу не демонтира на месту где је пронађена, већ се пребацује на полигон, али се и тада околно становништво премешта, те се потпуно блокирају улице којима пролази такав транспорт. Та ситуација не може бити аналогна случају возила у коме се потенцијално налази експлозив, јер је код већине авио-бомби познат механизам деловања, зна се где се налази упаљач и како се активира. Tо све није случај са возилом за које се сумња да је у њему експлозивна направа, а при том се ништа не зна о механизму њеног активирања.

Тиме што је цистерна са горивом за коју се сумњало да је у њој експлозивна направа, односно да је само гориво „обогаћено експлозивом”, превезена кроз центар града и то, по свему судећи, по рути која је у релативној близини како железничке, тако и аутобуске станице, затим пребачена преко реке Саве, те смештена на паркинг хотела, који свакако није „оближњи”, а који је по логици ствари веома прометна локација, у чијој је близини било грађана, а према информацијама из штампе и путника који су управо улазили у туристичке аутобусе, учињени су одређени безбедносни пропусти. Није тешко замислити, шта би било да је у цистерни заиста био експлозив и да је до експлозије дошло током вожње кроз град, односно на мосту или на паркингу хотела…

Професор Правног факултета у Београду