Градоначелници Сарајева смета истина о сарајевским Србима

Од нашег дописника
Источно Сарајево – Не сметају градоначелници Сарајева табле постављене на улазима у Источно Сарајево, њој смета чињеница назначена на тим таблама која недвосмислено сведочи о броју Срба протераних из града у којем је она тренутно на челној позицији. Овако, углавном, грађани Источног Сарајева коментаришу реаговање градоначелнице Сарајева Бењамине Карић на постављање табли на улазима у Источно Сарајево, на којима, уз добродошлицу, пише да је то „град 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево”.

Реакција Карићеве уследила је одмах након што су у петак освануле табле на шест улаза у Источно Сарајево. За око јој је запео назначени број Срба који су морали да напусте Сарајево. Колегу у Источном Сарајеву Љубишу Ћосића оптужила је да је „поставио скандалозну таблу”. Поручила му је да ће против њега поднети кривичну пријаву за, како је навела, изазивање националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости међу конститутивним народима и осталима, као и другима који живе или бораве у БиХ. И поднела је.

Градоначелник Источног Сарајева каже да га та пријава не занима и да му је чак и драго што је то урадила његова колегиница из суседног Сарајева. Али, Карићева, напомиње он, мора да схвати да живи у земљи у којој не постоје мишљења која се намећу, већ „мишљења сваког народа” и што је још битније – историјске чињенице.

Наводе Карићеве о распиривању националне, расне и верске мржње он у изјави за „Политику” потпуно одбацује, јер тога, тврди, нема у ономе што је написано на постављеним таблама. А то што је написано лако је препознатљиво и у резултатима пописа становништва.

„У Сарајеву је, према попису из 1991. године, било више од 156.00 Срба. Било их је доста и међу оних 40.000 који су се изјашњавали као Југословени. Значи да је Срба било најмање 157.000. Због личне безбедности велики број њих отишао је из Сарајева на почетку ратних дешавања. То је, практично, био први егзодус. Други, незапамћен на овим просторима, био је у фебруару и марту 1996. године, када је више од 120.000 Срба, такође због личне безбедности, морало да оде са својих вековних огњишта на територији Сарајева. Један број њих, око 50.000, остао је овде и створио је Српско Сарајево, данас Источно Сарајево. И због свих њих на табли пише 157.000, јер Источно Сарајево уистину и јесте град тих 157.000 протераних Срба и припада њима”, каже Ћосић.