ЕУ мора да крњи буџет за 2024. да би помогла пољопривредницима

Европска комисија најавила је предлог новог пакета подстицаја пољопривредницима у вредноси од 330 милиона евра за борбу против суше. Најновији пакет биће распоређен на 22 чланице за помоћ у „неповољним климатским условима”.

Уз то неке од држава које су биле најугроженије очекује и прва транша помоћи од 100 милиона евра што је буџет за ублажавање последица рата у Украјини.

Ова помоћ намењена је Бугарској, Мађарској, Пољској, Румунији и Словачкој, преноси Агроклуб.

Оба пакета подстицаја биће финансирана из резерви буџета Заједничке пољопривредне политике а чија је вредност 450 милиона евра. Иначе, овај новац Комисија може да користи у изузетним ситуацијама у случају поремећаја на тржишту. Међутим, неке државе се противе начини коришћења овог новца. Белгија и Луксембург су, рецимо, биле суздржане при гласању о другом пакету помоћи.

Немачки министар пољопривреде, Џем Оздемир понашање Комисије при представљању трећег пакета сматра нетранспарентним јер је тој земљи, како је нагласио, опсежни документ уручен тек непосредно уочи састанка. Сматра да им није дато довољно времена да проуче предлог пре него што изнесу своје мишљење.

– Ово није добро – рекао је он за „Евроактив”.

Коментари других саговорника јесу и да није било довољно времена  за одговарајућу процену тржишне ситуације сваке земље.

Овако, средства су подељена пропорционално величини земље чланице, па је некима од њих додељено нешто више од 200.000 евра, док су другима на располагању милиони. Увидом у документ о расподели новца може се видети да је највише новца на располагању Шпанији – око 80 милиона евра као и Италији око 60 милиона. Следе Француска са 53 и Немачка са око 35 милиона евра. У тој расподели најгоре је прошла Малта којој је доступно нешто мање од 250.000 евра, Луксембургу следује  460.000 а Кипру нешто више од пола милиона евра. 

Како се наводи, будући да ова средства, заједно с неколико претходних пакета помоћи, износе више од онога што је додељено фонду, 80 милиона евра ће бити позајмљено из резерве за пољопривреду за 2024. годину, објаснио је портпарол Комисије.

На питање што ће се догодити у случају још једне неочекиване кризе ове године, повереник ЕУ за пољопривреду потврдио је да Комисија може да усвоји меру и финансира је из оквира за наредну годину. Али, помоћ ће моћи да исплати тек после 16. новембра, непосредно после завршетка финансијске године.

Пауло Ђовеја, из Удружења пољопривредника „Копа когека” сматра да су на овај начин пољопривредници остављени на цедилу до тог датума.

– Вероватно ће Комисија чекати током следећих неколико месеци, одуговлачити и покушавати да не исплати новац до тада – рекао је он и додао како сматра да је потреба да се позајмљује новац из касе који је намењен за следећу годину доказ да је количина расположивог новца неадекватна.