Колико смо прилагођени променама у друштву

Аранђеловац – Народна библиотека „Свети Сава” организовала је недавно трибину „Свет у 21. веку”, а предавачи су покушали да одговоре из углова својих професија на бројна питања која нам се намећу више од две деценије.

О томе колико се свет променио и шта нам је донео продор нових технологија, посебно интернета, какви су међуљудски односи, како брзина и многобројне информације утичу на наше здравље, које су предности, а шта су мане новог доба, говорили су академици професор др Вишеслав Крсмановић, социолог и професор др Зорица Сарах Митић, пензионисани анестезиолог, активни траума терапеут и интернационални учитељ.

– Промене су толико велике да је народ неприпремљен и питање је да ли човек може да се припреми. Зато правимо серију ових трибина по Србији са намером да их посматрамо из различитих углова и научних области, како би у тој мултидимензионалности проблема нашли решење и светлу тачку. Највећи социолошки проблем данас јесте што је цела структура друштва у распаду. Некада смо имали препознатљиве моделе друштва у којем се нека земља налази, у којој се знало како се образује друштвени положај људи, какви су друштвени односи, како се организују групе, институције, која ће занимања бити актуелна. Данас је тај уопштени систем угрожен јер се завршила и индустријска епоха и дошли смо у једно постиндустријско, дигитално, умрежено и информатички повезано доба, али са недовољно елемената за његово разумевање. Народи и државе су збуњени, а са друге стране, распада се познати униполарни свет који из којег треба да никне неки нови светски поредак – рекао је професор Крсмановић и истакао да без сазнања различитих аспеката и наука, нема ни решења. Познати социолог каже да треба поћи од појединца ка држави да би се стигло до одговора где данашњи свет иде, цитирајући Добрицу Ћосића, да старији живе у туђем веку, у којем се млађи боље сналазе.

Са друге стране, академик професор др Зорица Сарах Митић, после више од 20 година боравка у Норвешкој, каже да се медицина 21. века тиче човека појединца и човека групе.

– Ако говоримо о човеку појединцу он практично трчи за променама на које треба да се прилагоди, а то прилагођавање није увек успешно. И када говоримо о обољењима, психофизичким, менталним, онда говоримо о нашим неприлагођеностима. Логично је да ми, старији људи немамо ту способност прилагођавања као млађи, али, као активни траума и антистрес терапеут, верујем у нашу природу и њену способност проналажења пута, у природу појединца која се прилагођава, истакла је докторка. Објаснила је и то да ће бити периода када ће се особа повући, отићи у анксиозност, али ће се из тог стања вратити. Навела је пример вируса корона који нам је донео додатну количину страха којег ћемо морати да се ослободимо, ма колико буде времена требало, јер су све цивилизације имале сличне тренутке.

– Преживели су само они који су се прилагодили. Оно што се показало као делотворно и најважније јесте кретање којим се ослобађамо свих блокада. Треба да научимо да комбинујемо задовољство и одмор са свакодневним стресовима и да се вратимо природи, закључила је докторка Митић.