ММФ алиби за стезање каиша

Стручњаци Мисије Међународног монетарног фонда од јуче су у Србији. Рекло би се, у редовној, рутинској посети на основу које би требало, по правилима која важе за све чланице, да сагледају у каквој је „кондицији” наша економија. Може ли да издржи све финансијске и друге напоре до краја ове, а нарочито идуће године. Ситуацију нашим преговарачима олакшава чињеница да са ММФ немамо никакав финансијски аранжман који је, као што је био претходни, условљен посебним обавезама – контрола плата у јавним предузећима и државној управи, смањивање јавне, односно буџетске потрошње, вођење рачуна о платном дефициту, инфлацији… Све оно што бисмо и сами морали да урадимо и на чему ММФ ничим није инсистирао. Али, ако једном обећамо – морамо и да испунимо. Сада нам не требају доста скупе паре ММФ-а, али – шта нам треба?Ауторитет.

Ова влада, коалиционо склопљена као „социјално одговорна”, са новчаним обећањима, које ни Шведска не би била у стању да испуни за неколико година, није у стању да се без озбиљних политичких трзавица избори са обећаним давањима. Али, како то (од)рећи? Ево, спаситеља у ММФ-у. Они ће, уз нашу обилату помоћ, мало тесније срезати макроекономске агрегате и рећи шта се, када и на колико може рачунати. Посебно су осетљиви на буџетске и остале дефиците – трговински и платни биланси.

Економски аналитичари оценили су, поводом посете техничке Мисије ММФ-а Београду, да је Србији потребан нови аранжман с том међународном финансијском организацијом, како би се учврстила макроекономска стабилност земље.

Такође и већина чланова Владе Србије, у својим изјавама, подржалаје идеју о новом аранжману са ММФ-ом, а међу њима и премијер Мирко Цветковић.

Гувернер НБС Радован Јелашић је протекле недеље оценио да Србији не требају нови кредити ММФ-а за јачање девизних резерви земље, али нам треба „саветодавни” и обавезујући аранжман са ММФ-ом.

Србија би договорене смернице ММФ-а, у домену економије морала да испуњава и да поштује рокове, а та институција би контролисала степен фискалне дисциплине, смањење инфлације и напоре за смањење високе јавне потрошње, како би био побољшан кредитни рејтинг наше земље.

Професор Економског факултета у Београду, Павле Петровић, сматра да је нови аранжман са ММФ-ом потребан како би се учврстила макроекономска стабилност и зауздао раст инфлације.„Мислим да је важно што долази та мисија да да своје мишљење и добро би било кад би се направио аранжман, јер би нас на неки начин обавезао и имали бисмо кредибилитет према инвеститорима да ћемо инфлацију обуздати и одржати стабилност економије”, рекао је Петровић.

Он је такође, казао да је аранжман потребан и због притиска за повећање јавне потрошње, проблема који су везани за ребаланс буџета за 2008. годину, за буџет за 2009. годину, повећање пензија од 10 одсто и притисака да се пензије ускладе на 70 одсто плата у наредној години.

Нови аранжман са ММФ-ом је потребан и због захтева запослених у државној управи да се примени колективни уговор који важи за привреду, што би подразумевало повећање плата за скоро 25 одсто, предочио је Петровић.

Економиста Мирослав Прокопијевић је изјавио да би било добро да Србија склопи финансијски аранжман са ММФ-ом, истичући да ће јој то помоћи у спровођењу реформи, са чиме се сагласио економски експерт Данијел Цветичанин, који је указао да Србија од тих аранжмана до сада није имала штете.„Србија има исувише неодговорну владу која би морала да има неког озбиљнијег ко би је одвратио од онога што се зову 'економске лудорије', а којима су јако склони”, реко је Цветичанин и додао да ММФ увек уважава добре аргументе, чак и када нису у складу са оним што се зове Вашингтонски консензус.

Склапање финансијског аранжмана са ММФ-ом би, према његовим речима, за Србију значило да поштује норме здравог финансирања и здравог буџетирања.„Свакако би неко требало да стави Србији до знања да се не може градити ни политичка каријера ни лично богатство када се једе доходак будућих генерација”, истакао је Цветичанин.