Француска је још у „кризном режиму”

Изморена Француска, која jе минулих дана преживела незапамћену експлозију гнева младих људи из урбаних предграђа због полицијског убиства 17-годишњег тинејџера алжирског порекла Нахела М., покушава да ухвати дах. Рушилачки бес који се усмерио на симболе Пете републике увео је ову чланицу ЕУ и без увођења ванредног стања у „кризни режим” рада.

Напади на школе, полицијске станице, библиотеке и друге јавне зграде указао је на низ суштинских проблема са којима се влада суочила, међу којима су питања дискриминације, интеграције и криминала у предграђима француских градова са великим бројем имиграната. Немачки медији сматрају да је у корену побуне осетљиво и често у јавности занемарено питање расизма које је повезано са француском колонијалном прошлошћу.

Биланс немира је стравичан. Од убиства тинејџера 27. јуна ухапшено је 3.490 људи. Према подацима Министарства унутрашњих послова запаљено је близу 5.900 возила, изгорело је или оштећено близу 1.100 објеката и забележено је близу 270 напада на полицијске станице или жандармерије.

Француски председник Емануел Макрон се јуче у Јелисејској палати састао са челницима 250 општина и градова у којима су претходних дана избили нереди како би разумео све разлоге који су довели до ових догађаја.

Он је градоначелницима рекао да је главни удар нереда који су се десили широм Француске прошао.

„Да ли је то трајни повратак смиривању? И даље ћу бити веома опрезан у наредним данима и недељама, али врхунац који смо доживели је прошао. Сви желимо трајни, републикански поредак. То је апсолутни приоритет”, рекао је Макрон, а преноси БФМТВ.

Француски председник тек што се овог пролећа извукао из дубоке политичке кризе, због пензионе реформе суочио се са још једним великим превирањем у држави. Макронов први мандат био је подједнако тежак јер се суочио са протестима „Жутих прслука”, пандемијом ковида 19 и стално присутном претњом од тероризма у Француској.

Бруно Котрес, политички истраживач на Институту „Сајенс По”, каже да су многе тешке кризне ситуације с којима се суочавао Макрон збуниле међународне партнере. У изјави за портал „Политико”, Котрес каже да је Француска била као експрес лонац, где је свака нова криза разоткривала нове тензије у друштву које се односе на поштовање институција: „Наша земља се стално позива на републиканске вредности, али изгледа да читави сегменти становништва не осећају да им је то важно.”

Макрон је од почетка немира ходао по танкој жици између показивања емпатије према жртви и поруке да држава неће попустити пред насилницима. Он је полицијске хице у Нахела М. док је бежао од патроле описао као „неопростив” и „необјашњив” чин. Али је и нереде окарактерисао као „неприхватљиву манипулацију смрћу тинејџера”.

Због чињенице да је на телевизији пре него што су тужиоци дигли оптужбу против полицајца практично донео „пресуду”, ушао је у конфликт са једном од најмоћнијих институција Француске – полицијом. Два највећа француска полицијска синдиката су жигосали изгреднике као „штеточине” и „дивље хорде”. Синдикати су издали упозорење: „Данас се полиција бори јер смо у рату. Сутра ће почети наш отпор и влада треба то да примети.”

Многи француски политичари јасно су осудили убиство 17-годишњег Нахела. Али, не показују све странке неограничену солидарност са Нахеловом породицом.

Сами догађаји иду наруку десници и популистима који све снажније дувају за врат Макрону, чија коалиција нема већину у парламенту. Ерик Сиоти, председник конзервативне странке Републиканци, своју „подршку” породици убијеног изразио је на „Твитеру”, али је подршку дао и полицији, додајући да пре осуде полицајца треба сачекати резултате истраге. Сиоти је притом отишао знатно даље од Марин ле Пен, која је Макронове изјаве описала као „претеране” и истакла да се мора сачекати резултат истраге против полицајца. За разлику од Сиотија, Ле Пенова је у оцени ситуације била „ближа” Макрону поручивши да ванредно стање треба прогласити само ако ситуација настави да се погоршава.

Притисак јавности да се преиспитају овлашћења која су дата полицији, али и оптужбе о расизму у безбедносним снагама, пред Макронову владу ставља тежак задатак да покуша да премости дубоки јаз између француских институција и младих, углавном деце имиграната из земаља Северне Африке.

Да то неће бити лак посао у дубоко поларизованом друштву најбоље илуструје податак да је у кампањи за помоћ породици за убиство осумњиченог француског полицајца Флоријана М. (38) за неколико дана прикупљено 1,4 милиона евра, што је далеко више него што је прикупљено за породицу убијеног 17-годишњег Нахела М. – око 352.000 евра.