Као некад у аутобусу
Шиба аутобус 27Е из Миријева ка центру града, а унутра врућинаааа...
Сви прозори отворени, сад ни промаја не смета, ма не помаже. Презнојавају се путници, ваде марамице, бришу зној који цури низ лице, спушта се низ леђа. Срећа једина, није гужва.
Аутобус бруји толико да једва своје мисли могу да се прате, телефоном нико не разговара јер и да хоће ‒ нема шансе. Сваку рупу и неравнину сваки путник „преживи”. Али, само нек се вози.
Аутобус превалио две деценије, и више можда. Има уграђену климу јер је градски пропис пре неку годину налагао да сва возила на улици морају да имају хлађење, али ефекат је неосетан.
И шта ће возач да би преживео до краја радног времена ‒ лепо отвори једна предња врата, она која су му ближа, и помогне и себи и путницима.
Зачу се „браво, мајсторе”, баш као некад.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
