„Фијат” и даље чека на ред

Питање је дана када ће уговор о заједничком улагању „Фијата” и државе Србије за „Заставу” бити потписан у Крагујевцу и нема никаког страха да неодмрзавање Прелазног споразума са Европском унијом може да доведе у питање посао вредан 700 милиона евра, уверавали су нас јуче у Министарству економије. Иако су раније медијима провејавале информације да споразум о преузимању крагујевачке фабрике неће бити потписан уколико Србија у Бриселу не добије зелено светло, у надлежном министарству истичу да никаквих препрека за реализацију овог посла нема.

Незванично, једина сметња да „Фијат” преузме управљање „Заставом” су попуњени распореди представника ове италијанске фирме, али и српских државних званичника.

И овдашњи економисти сматрају да нема разлога за бригу и да се тиме што споразум у Бриселу није одблокиран не мењају битно услови пословања. Овде је реч само о лошем сигналу који се шаље потенцијалним инвеститорима, уверен је Јуриј Бајец, професор Економског факултета.

– Није ту реч о томе да се нама бесконачно отварају извозне могућности. За већину робе коју извозимо у Европску унију царине су укинуте још пре неколико година. Овај споразум би нас обавезивао да постепено смањујемо царине на увоз робе, што би, у сваком случају, за грађане значило већи избор и ниже цене робе из увоза. У практичном смислу ће грађани Србије ефекат неодмрзавања осетити и тако што царине на увоз аутомобила неће бити смањене – истакао је Бајец.

Горан Николић, сарадник Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, истиче да овај споразум више доприноси бољем економском рејтингу земље, него конкретних економских користи.

– Већ неколико година ми у Европску унију нашу робу извозимо без царина. Постојало је свега неколико изузетака. У одређеним количинама, на пример, могли смо да извозимо вино, шећер или бејби биф. Испоставило се да ни то није препрека јер је наш извоз био мањи него што су била европска ограничења. Када је реч о либералној трговини, проблем је што досад та одлука за земље ЕУ није била обавезујућа. Да је пре два дана споразум одблокиран онда би она добила правни карактер, али би и ми морали да смањимо наше царине – истиче Николић.

О предлогу Олија Рена да Србија може једнострано да примени Прелазни споразум са ЕУ тако што ће снизити своје царине, Николић каже да „треба добро размислити”.

– Тачно је да би грађани имали директне користи од тога јер би робу из увоза могли да купују по нижим ценама, али би са друге стране тиме наше произвођаче изложили конкуренцији из иностранства, а да заузврат ништа нисмо добили – искрен је Николић.

Са друге стране, његов колега Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, овај предлог је оценио као врло добар. У изјави агенцији Танјуг он истиче да је влада већ требало да почне са једностраном применом споразума.

– То је корисно за 7,5 милиона грађана Србије, али је штетно за неке интересне групе које уживају царинску и ванцаринску заштиту, али они морају да се прилагођавају таквој ситуацији – објаснио је Прокопијевић.

Економиста Дејан Ерић такође је оценио да је у интересу Србије да почне са једностраном применом споразума, јер ће на тај начин повећати ниво конкурентности на домаћем тржишту и самим тим остварити низ позитивних ефеката, мањи притисак на цене и на инфлацију.

Данијел Цвијетићанин износи супротно мишљење, оцењујући да је Ренов предлог „непристојна и цинична понуда”.

– ССП тренутно и нема неки велики економски значај. Он има политички значај, односно сигнал Европи како смо ми вољни да појуримо у Европу, а у ствари је сигнал да смо спремни да признамо реалност о даљем прекрајању граница сопствене државе – оценио је Цвијетићанин.