Одмрзавање у децембру, можда

Од нашег сталног дописника
Брисел, 16. септембра – Главни хашки тужилац Серж Брамерц поднеће у децембру званични извештај Савету безбедности Уједињених нација о сарадњи Србије са Хашким трибуналом и то се може сматрати реалном приликом за доношење одлуке о одмрзавању Прелазног споразума (Споразума о стабилизацији и придруживању), која је јуче изостала на заседању Савета министара – казао је Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије данас у Бриселу, непосредно по завршетку састанка са Олијем Реном, европским комесаром за проширење. Ђелић је са Реном разговарао о даљим корацима Србије у евроинтеграцијама и добијању статуса кандидата, либерализацији визног режима и повећању подршке европског буџета Србији. Ђелић је посебно нагласио потребе улагања у Коридор 10 и посебно у електрификацију Коридора 10.

Вицепремијер је истакао да је Рен поновио ранији став да Србија може постати кандидат за чланство у Европској унији током следеће године и понуду за једнострану примену појединих одредби ССП-а.

– Ренова понуда представља могућност да се не изгуби корак у европским интеграцијама, али нема разлога за било какву исхитрену одлуку. У данима који следе размотрићемо то питање у влади и уз консултације са председником Републике. Једнострана примена значи да Србија наставља употпуњавање сопственог законодавног оквира у складу са европским тековинама – рекао је, између осталог, Ђелић и додао да очекује да ће Ренова понуда бити озваничена у закључку Европске комисије.

– Пренео сам Рену да Србија жели да добије и формалне гаранције да ће оно што будемо радили заиста бити третирано као примена ССП-а у Србији, а да се не деси да ми све радимо, а неко из ЕУ каже да се рачуна само оно што се чини после одмрзавања споразума. Можда ће неко рећи да смо превише опрезни, али имамо разлога да будемо – објаснио је Ђелић.

– Наш следећи циљ остаје добијање кандидата у 2009. години, а наш циљ уласка у ЕУ 2014. године ни на који начин није промењен, казао је Ђелић.

Уколико би Србија прихватила Ренову понуду за једнострану примену ССП-а, то би значило да би наша држава могла да, пре свега, начини промене на пољу законодавства и примени стандарде које ССП предвиђа. То искуство у примени мера веома је важно, јер представља такозвани „трек рeкорд” (track-record) који оцењује Европска комисија.

„Трек рeкорд” као доказ правилне имплементације мера прописаних ССП-ом уведен је после лошег искуства Уније са последњим проширењем. Као драстичан пример лоше примене, најчешће се наводи Бугарска. Иако су наши источни суседи своје законе ускладили са европским, показало се да их веома лоше примењују, па је тако у Бугарској и данас изражен велики проблем корупције.

Из тог разлога, као и због све веће скепсе чланица Уније према будућем проширењу, уведен је критеријум „трек рeкорд” који треба да докаже да усклађеност земље, потенцијалне чланице, са ЕУ није само мртво слово на папиру, већ да је земља која жели чланство заиста усвојила потребне законе.

Европска унија пажљиво оцењује „трек рeкорд” Хрватске и Турске које преговарају о чланству већ дуги временски период, а иста пракса ће бити примењена и на Србију од тренутка одмрзавања споразума. Уколико је Ренова понуда званична, наша влада би могла да има „трек рекорд” и пре него Споразум ступи на снагу, што би могло да јој омогући скраћено време чекања на кандидатуру за чланство. У међувремену Београд свакако може да рачуна на билатералне уговоре са земљама чланицама ЕУ. Важност ових уговора престаје ратификацијом ССП-а у свим државама потписницама.

Међутим, једна јучерашња реченица Рена остала је незапажена у српским медијима. „На западном Балкану историја још није завршена и неминовно је да без паузе у нашим напорима за мир и стабилност на Балкану наставимо унапређење европске перспективе ових земаља”, казао је Рен. У данашњим незваничним коментарима у Бриселу та реченица се тумачи и као опомена на мањак политичке воље да се Унија прошири на овај део Европе. Али, званично већинска воља постоји. Европска комисија и 25 земаља ЕУ подржало је јуче предлог о одмрзавању Прелазног споразума и почетку ратификације ССП-а.

Када је реч о инвестицијама ЕУ у Србију, оне од 2007. године износе више од 200 милиона евра годишње, а укупно од 2000. године у Србију је из ЕУ ушло око 2,5 милијарди евра.

Владимир Јокановић

---------------------------------------------------------

Ђелић: Долазак Фијата није угрожен

Брисел, 16. септембра – Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изразио је наду да одлагање до децембра „неће угрозити рокове у којима Србија треба да стекне кандидатски статус”. Такође, Ђелић сматра да јучерашње одлагање неће негативно утицати на прилив страних инвестиција у Србију.

– Што се тиче инвестиција, за „Фијат” је важно што је министар спољних послова Италије Франко Фратини недвосмислено стао иза европског пута Србије. Уверен сам да је то довољна гаранција за „Фијат”. Наравно, да би споразум био боља гаранција, али не очекујем да ће то угрозити инвестиције „Фијата” и других инвеститора који желе да улажу у нашу земљу – рекао је Ђелић.

Он је нагласио да Србија има једнострано додељене трговинске повластице које се не мењају.

„ССП јесте бољи јер он на бољи начин кроз уговор регулише та питања, али никоме не пада на памет да на било који начин угрози трговинске повластице које ужива Србија и које су гаранције за даљи развој наше економије”, казао је српски вицепремијер.

В. Ј.