Ревизори ће тек имати посла са странкама

Пошто је Томислав Николић јавности открио да су познати бизнисмени Мишковић и Беко финансијски помогли Српској радикалној странци у последњој изборној кампањи, надлежни органи можда имају праву нит од које би могли да почну да расплићу очигледно веома замршене везе између политичких партија и представника крупног капитала у Србији. Али, како се тренутно чини, мале су шансе за то.

Према закону, најпозванија да реагује је Републичка изборна комисија, али се она, како смо сазнали од председнице РИК-а Соње Бркић, неће састајати овим поводом, јер се, како истиче, седница Комисије не сазива због приче из медија. Међутим, како каже, седница овог тела треба да се одржи из других разлога, па би тада неко могао да покрене и то питање, а РИК би се онда изјаснио да ли га треба разматрати и када.

С друге стране, секретар РИК-а Марко Даниловић рекао је за Танјуг да би на седници те комисије, која би требало да се одржи током ове недеље, требало да буде изабран ревизор, који ће обавити контролу финансијских извештаја странака о структури прихода и расхода у кампањи за парламентарне изборе, одржане у мају.

Невладина организација Транспарентност Србија јуче је скренула пажњу јавности на то да је бивши заменик председника СРС-a Томислав Николић изјавом о привредницима који су финансирали део кампање те странке за мајске избореуједно указао на то да званичан извештај о финансирању те кампање упућен РИК-у није сачињен у складу са законом.

„Наиме, у том извештају се као извор прихода странке уопште не наводе прилози физичких и правних лица, већ само ’приходи од имовине’ политичке странке. Осим тога, отворено је и питање да ли су донације о којим нас информише бивши заменик председника СРС-a, противно закону, биле уплаћене на посебан рачун или су пак поједине трошкове кампање плаћали донатори директно”, наведено је у саопштењу које преноси Танјуг.

„Политика” је јуче покушала да ступи у контакт са Николићем како бисмо од њега добили више детаља о улогу Мирослава Мишковића и Милана Бека у ту странку, будући да је шеф новоформиране посланичке групе „Напред Србијо” рекао само да су они платили једну емисију на ТВ Б92 и изнајмљивање аутомобила, али се он није јављао на наше позиве. Подсетимо, Драган Тодоровић потпредседник СРС-а, дан раније је рекао за наш лист да се имена ових бизнисмена не наводе у званичним документима те странке.

У закону о финансирању партија наводи се да правна и физичка лица могу дати прилог политичкој странци и да тај прилог „подразумева и поклоне дате странци, бесплатне услуге или пружање услуге политичкој странци под условима који одступају од тржишних”. Како се наводи даље (члан 5.) овлашћено лице политичке странке дужно је да изда потврду о примљеном прилогу, а о томе мора бити обавештена скупштина акционара и органи управљања правног лица.

Поред тога, „правно или физичко лице које политичкој странци пружа услугу или прода производ мора политичкој странци испоставити рачун без обзира на то ко сноси плаћање услуге или производа, односно без обзира на то да ли је услуга пружена или производ дат без наплате”.

На питање да ли би у овом случају требало да реагују правосудни органи, Горан Илић, професор Кривично-процесног права на Правном факултету Београдског универзитета, изразио је сумњу „да ће ту моћи да буде нешто од правосудног ангажмана”, оцењујући да ће се опет све завршити на причи у медијима.

– Прво питање је да ли и колико доказа има о томе. Ако нема неких писаних трагова, онда би само изјава једног лица (Николића) била супротстављена изјави неког другог ко то негира (Тодоровић). Већ то у старту показује колико је тешко прикупити неке доказе, обављати разговоре који вас стално врте у неком кругу. Генерално, кад год треба да уђе у неку установу где се, првенствено, политика „одиграва”, или у поље политичких дешавања, размирица, правосуђе увек остаје кратких рукава. Тако да, искрено говорећи, мислим да је и боље да ништа не покушава, јер не верујем да би то неки конкретан правосудни епилог могло да има – каже проф. Илић додајући да је ово „само нешто што по ко зна који пут доказује да нам треба добар закон који би свима, а пре свега медијима, на доступан начин показао ко финансира странке, са којим износима, да се то после не би откривало овако, узгредним одговорима на нека питања”.

Транспарентност Србија је јуче оценила да је јавност Србије поново остала ускраћена за податке о обиму и изворима финансирања партија, а да је рад странака у још једном скупштинском сазиву „пао под сенку сумње утицаја скривених финансијских центара моћи”. „Будући да Републичка изборна комисија, која је надлежна да проверава тачност извештаја о финансирању изборне кампање, не само да није ове године утврдила ни једну незаконитост, већ никакву проверу није ни вршила, може се претпоставити да је таквих прекршаја могло бити и код других учесника на изборима”, саопштила је та организација.

Марко Даниловић је јуче прецизирао да ће проверу партијских финансија у последњој кампањи РИК највероватније поверити државном ревизору. Он је објаснио да се „тај посао одужио, јер су били годишњи одмори, али и због тога што све странке нису на време доставиле извештаје, због чега им је РИК два пута слао опомене”.

Оно што може да створи сумњу да ће и Државна ревизорска институција успети да проникне у све тајне односе бизниса и политике јесте чињеница да су чланове Савета ове институције предложиле парламентарне странке, а не струковна удружења.

Иста сумња, наиме, јавила се и када је РИК прошле године поверио контролуфинансирања јануарске изборне кампање двема скупштинским службеницама. Без икакве сумње у њихово поштење и професионализам, било је то ипак као да је власник неке фирме поверио свом рачуновођи контролу својих финансија и понудио је јавности као „крунски” доказ исправности свог пословања.

И док се ова нова политичко-финансијска прича котрља по медијима, бизнисмени ћуте. Не оглашавају се ни Мишковић ни Беко, али ни други које је Николић поменуо (Пецони, Милија Бабовић и остали „богати људи”), а који, по његовим речима, дају средства свим странкама. Већина њих се, иначе, свих ових година у којима су у медијима прозивани због веза са политиком и политичарима, држи те тактике ћутања. И када се причало да захваљујући таквим везама добијају неке послове, али и када им се приписивала необично велика моћ да утичу на политичке прилике у земљи. Као, на пример, током преговора о актуелној Влади Србије, када су, наводно, неки од њих, директно утицали на овај коалициони састав, док су, опет наводно, неки други покушавали да саставе другачију владу. Томислав Николић је, рецимо, истовремено када је објавио да су Мишковић и Беко платили једну емисију и један рентакар радикалима, рекао да су њих двојица „све учинили да лидер Демократске странке Борис Тадић победи и да формира републичку власт и власт у Београду”.

И Александар Вучић је прекјуче, објављујући да се до даљњег повлачи из политичког живота, „узгред” рекао да се није виђао ни са каквим тајкунима, нити би знао шта да разговара са „онима који су помогли формирање владе Тадић–Дачић”.

Прошле године је, опет, Чедомир Јовановић оптужио Мишковића да је покушао да се скине са америчке „црне листе” тако што је америчком амбасадору у Београду понудио кооперативност тадашњег премијера Војислава Коштунице у расплету косовског проблема. Као доказ за ту тврдњу обелоданио је документ у чијем заглављу је лог амбасаде САД, која је одмах негирала аутентичност тог документа. Цела прича, ипак, није заборављена, као ни чињеница да су неки ипак поверовали у то да Мишковић има толику моћ да убеди Коштуницу да попусти Американцима по питању јужне покрајине. Можда и због тога што је нешто раније исте године Слободан Радуловић оптужио Коштуницу за помоћ Мишковићу и Беку у послу око преузимања Це маркета. Па иако је Милан Беко касније на суду дао изјаву да је Влада Србије само тражила да се продаја акција Це маркета обави у складу са законом, као и то да Коштуницу није видео 11 година пре него што су се срели у августу 2005. на потписивању Меморандума о разумевању између „Делте М” и фирме „Ладерна” коју је заступао Беко, прича је остала забележена.

Биљана Баковић

---------------------------------------------------------------

О извештајима о редовном раду странака

У Одбору за финансије Скупштине Србије Танјугу је речено да су све парламентарне странке поднеле и извештаје о финансирању редовног рада у прошлој години. Како је најављено, ти извештаји би такође врло брзо требало да се нађу на дневном реду једне од наредних седница Одбора.