Пастерова вакцина била је јача од 14 уједа бесног пса

После чак 14 уједа бесног пса деветогодишњег дечака Џозефа Мајстера мајка је довела код научника Луја Пастера 6. јула 1885. године иако је знала да до тада нико није био излечен од беснила.

Пастер је током маја и јуна исте године покушао вакцином да излечи два пацијента који су имали симптоме беснила. На жалост оба пацијента су умрла.

Дечак Џозеф Мајстер још увек није имао симптоме, па је Пастер одлучио да му да вакцину јер је то била једина шанса да се дечаку спаси живот. С обзиром да Пастер није био лекар лечење је препустио доктору Гранчеру који је у десет дана дао дечаку 13 вакцина постепено смањујући дозе. Џозеф је преживео јер се болест у њему није развила.

Ово је показало да се вакцина може користити не само као превентива већ и у терапеутске сврхе за болести које се споро развијају. С обзиром да за овај случај нико није знао Пастер је одлучио да, након што је успешно применио вакцину на следећем пацијенту, цео свет сазна резултате. А следећи пацијент му је дошао

септембра 1885. године. Био је то млади петнаестогодишњи пастир Жан Батист Жипил који се бацио на бесног пса како би омогућио петорици својих другова да побегну. Луј Пастер је применио исту методу као код деветогодишњег Џозефа Мајстера па је тако спасио живот и Жан Батисту Жипилу.

Имајући у виду да је код Пастера почело да долази све више људи одлучио је да оснује центар посвећен вакцинацији против беснила. Након три године Институт Пастер свечано је отворен. То је био и истраживачки центар и центар за учење.