Зелник чува традицију Македонаца у Качареву

Качарево – Минули викенд у јужнобанатском Качареву прошао је у знаку зелника, традиционалног специјалитета северномакедонске кухиње. По 14. пут, овдашње Удружење Македонаца „Вардар” организовало је манифестацију „Зелник фест”, манифестацију која слави и чува старе рецептуре јела њиховог завичаја. Уз подршку Националног савета македонске националне мањине у Србији и помоћ у сировини од месне заједнице окупиле су се мајсторице из локалног и комшијских удружења жена да покажу умеће справљања овог специјалитета.

„По четрнаести пут ова лепа, па и укусна манифестација сабрала је у наше Качарево гошће из Вршца, Пландишта, Јабуке и из Београда, ту су мештанке, али и представници других локалних удружења. Циљ „Зелник феста” се није променио од првог дана. То је очување традиције у срединама, у које су се Македонци досели педесетих година прошлог века и промоција наше културе на овим просторима. Фестивал је настао из чистог ентузијазма и жеље да оживимо, одржимо и пренесемо традицију на млађе нараштаје, а замишљен је тако да баке доведу своје унуке и заједно са њима праве зелник”, истиче Владимир Стоицов из Удружења „Вардар” Качарево.

Рецепт за македонски зелник, а на српском језику зељник или зељаница је једноставан, али захтева вештину сукања и ређања шест кора, које се замесе од кукурузног брашна уља, со и зелениша за пуњење. Умеће се на овом фестивалу македонске хране није оцењивало, више је то било дружење уз фолклор на традиционалним инструментима, те је десетак учесница оставило своје пите, а понело дипломе и захвалнице за учешће.

Зелник је из северномакедонског Кратова, у подножју планине Осогово, стигао банатску равницу и Качарево средином прошлог века као наслеђе досељених Македонаца. Како је основа свега у исхрани наших суседа одувек био хлеб, варијетети у справљању јела од теста огледају се тек у избору житарица, али и финалних производа – пецива, пита и зелника, који је легендарни кулинарски класик Северне Македоније.

Сам назив овог сложенца, који највише личи на много познатији бурек, долази од термина „зеље”, а односи се на сезонски зелениш којим се пуни – на спанаћ, празилук, купус, па и коприву и лишће цвекле, док постоји и слатка варијанта, обично са бундевом и јабукама. У постојбини се зелник пече испод вршника, врсте црепуље или сача, што је овде ређа појава, али се није променило да се служи врућ и преливен, киселим млеком, јогуртом или сиром.