Струја од 1. новембра поскупљује осам, гас у просеку десет одсто

Струја у Србији од 1. новембра поскупљује осам, а гас у просеку десет одсто. У истом проценту енергенти ће поскупети и наредне године, тачније од 1. маја 2024, с тим да ће у оквиру друге ревизије стендбај аранжмана бити поново размотрена адекватност тог процента поскупљења. Ово пише у извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) који је 5. јула објављен, након прве ревизије актуелног стендбај аранжмана који је склопљен 1. децембра прошле године, а траје 24 месеца. По основу аранжмана, Србији је стављено на располагање 2,4 милијарде евра.

Да је поскупљење струје и гаса готова ствар јасно је из поменутог документа. Јер, проценти поскупљења наведени су управо у писму о намерама наше стране са датумом 15. јун који су потписали премијерка, министар финансија и гувернер Народне банке Србије. Подсећања ради, председник државе Александар Вучић је неколико пута у јавности говорио да ће „видети” са представницима ММФ-а да најављено поскупљење енергената у новембру изостане.

Гас је поскупео већ два пута у овој години. Од 1. јануара у просеку 11, а од 1. маја у просеку десет одсто. У случају струје, и она је поскупела два пута на исте датуме, по осам одсто.

Представници ММФ-а су у погледу поскупљења енергената врло јасни. Наводе да су реформе у енергетском сектору приоритет. Фискални трансфери из буџета енергетским предузећима били су велики, а у 2023. години пали су на 1,5 одсто бруто домаћег производа. До краја програма потребно је да се елиминишу све фискалне субвенције енергетским државним предузећима, као и да се обезбеде инвестиције у наредним годинама.

Цене гаса и електричне енергије које нису за домаћинства су ниске у поређењу са конкурентима, тако да даљи раст цена неће угрозити конкурентност предузећа.

„Истовремено је важно да буде ублажен утицај поскупљења на најугроженије. Постојеће блок-тарифе, са нижом ценом струје за домаћинства до одређеног нивоа потрошње електричне енергије, корисна су подршка сиромашнијима. Власти су такође прошириле критеријуме подобности за потрошача који се финансира из буџета. Они кроз програм заштите енергетски угроженог купца могу да смање рачуне. Међутим, одзив није велики и власти су покренуле кампању да обавесте становништво о тим могућностима”, наводи се у извештају.

Потребне су велике енергетске инвестиције у сектору електричне енергије и за побољшање енергетске безбедности. Власти имају приоритетни план улагања у енергију за две до пет година и тај програм је донет крајем маја 2023. План укључује пројекте у области електричне енергије, гаса и нафте, оне секторе који имају за циљ да побољшају енергетску сигурност, стабилизују производњу струје и уштеде енергију.

Друге реформе енергетског сектора су такође критичне, напомињу. Недавна конверзија ЕПС-а у акционарско друштво и именовање новог надзорног одбора са квалификованим члановима помоћи ће да буде ојачано управљање ЕПС-ом и „подупреће” његову будућу трансформацију, која ће бити разрађена у предстојећем стратешком плану реструктурирања ЕПС-а који је превиђен за крај децембра 2023.

„Представници власти су веома свесни изазова са којима се суочава енергетски сектор и посвећени су свеобухватним реформама како би се обезбедило стабилно и поуздано снабдевање енергијом, побољшала енергетска ефикасност и, на средњи и дуги рок, знатно смањиле емисије угљеника. Сагласни су да је за постизање ових циљева потребно даље повећање цена струје и гаса. Истовремено, нагласили су потребу заштите најугроженијих чланова друштва од ефеката ових повећања и потребу очувања конкурентности Србије као водеће регионалне дестинације за директне стране инвестиције. Власт планира велике инвестиције у енергетски сектор и наводи да ће то захтевати знатна финансијска средства, из енергетских државних предузећа, буџета и приватног сектора”, пише у извештају ММФ-а.