На Западном Балкану нема већих терористичких група

Тероризам је и у 2022. био претња европским државама, а према најновијим подацима Европола у ЕУ је забележено 28 извршених, неуспелих или спречених терористичких напада. Од тога је већина од укупно 16 успелих напада приписана левичарском и анархистичком тероризму (13), два џихадистима, а један десничарском тероризму.

У прошлој години забележена су четири смртна случаја, два због џихадистичких напада и два која су изазвали десничари, наводи се у извештају који је Европол објавио. Подаци показују да је укупан број напада повећан у односу на 2021, када их је у државама ЕУ било 18, али је остао мањи него 2020, када је забележено чак 56 случаја тероризма. На то је, како се указује, можда утицала различита категоризација левичарских терористичких напада у земљама које подносе извештаје током протеклих неколико година.

У земљама Западног Балкана током 2022. године није се догодио ниједан терористички напад, наводи се у извештају. Па ипак, упозорава се да се због различитих вероисповести, питања идентитета, социо-економских услова и  високој стопи незапосленисти може очекивати „радикализација у региону”.

Пропаганда шири своје садржаје на интернету, а као и у Европској унији, у томе предњаче друштвене мреже као што су Фејсбук, Инстаграм, Телеграм, Твитер и Сигнал. Регрутација се одвија на интернету али и и кроз неформална верска окупљања, па чак и у поправним установама. Добра вест је да не постоји већа тероростичка групација или група насилних екстремисра у региону Западног Балкана.

Постоје радиклани индивидуалци или локалне групе са по 10 до 20 чланова, које нису хијерархијски организоване, већ су повезане са верским ауторитетима и мањим групама у Аустрији, Немачкој и Луксембургу. Комуницирају међу собом преко интернета.

Европол подсећа да је за наш регион, посебно за БиХ и Косово, безбедносни изазов и даље повратак бивших бораца са ратишта из Сирије и Ирака. Потенцијлна претња су и терористи инфилтрирани на мигрантским рутама, као и њихово организовање у затворима.

У Европској унији је током 2022. године ухапшено 380 особа због кривичних дела повезаних с тероризмом. Већина је приведена у склопу истрага џихадистичког тероризма у Француској (93), Шпанији (46), Немачкој (30) и Белгији (22). Судски поступци су у 2022. довели су до 427 осуђујућих и ослобађајућих пресуда за кривична дела тероризма. У свим судским поступцима повезанима с десничарским и левичарским тероризмом донесене су осуђујуће пресуде, док је стопа осуђујућих пресуда за џихадистички тероризам износила 84, а за сепаратистички 68 одсто.

У последњем извештају Европол додаје и да је већина левичарских терористичких напада извршена  употребом импровизованих запаљивих направа, акцелератора ватре и експлозивних направа. Три напада са смртним исходом пријављена 2022. починили су џихадистички терористи употребом хладног оружја и странгулацијом, као и десничарски терористи ватреним оружјем.

Припадност организацијама као што су Исламска држава и Ал Каида постаје све мање изражена међу присталицама џихадизма, а неколико држава чланица је обавестило Европол да су осумњичени џихадисти прикупљали и ширили пропагандне материјале који потичу из раздвајања две терористичке организације.

Десничарски терористи и екстремисти шире разне наративе углавном на интернету. Теме и идеологије ретко су усаглашене и често су противречне, примећују у Европолу.

– Актуелна збивања изван интернета која су повезана са личним незадовољством покрећу расправе на интернету. Полиција је била главна мета насилних напада које су починили припадници екстремног левог и анархистичког покрета у 2022. Насиље је прерасло у циљане нападе с предумишљајем, усмерене на институције надлежне за спровођење закона, током њихових службених дужности, али и изван службе, укључујући нападе на приватна возила и домове. Интернет и технологија и даље су кључни чиниоци који омогућују пропаганду, као и врбовање рањивих појединаца и њихову радикализацију која води у тероризам и насилни екстремизам – оцењује Европол.

Поред платформи друштвених мрежа, јавно доступних апликација за размену порука, интернетских форума и платформи за видео-игре, чини се да су у терористичким и насилним екстремистичким круговима постале популарне децентрализоване платформе, што знатно отежава примену законодавства и спровођење истрага. Иако се воде различитим идеологијама и потичу из различитих средина, терористи и насилни екстремисти имају заједничке интересе и методе. На пример, баве се истим темама, служе се истим дигиталним окружењима и примењују сличне технике за ширење садржаја.

Најуочљивије реакције на рат који Русија води против Украјине појавиле су се у првим месецима рата, углавном у десничарском екстремистичком миљеу, објавама на интернету и одласком и укључивањем ограниченог броја припадника екстремне деснице на бојиште. Иако се чини да се интерес за рат међу припадницима тог миљеа постепено смањио, у другој половини 2022, дезинформације и искривљени наративи повезани са сукобом и даље подстичу терористичке и насилне екстремистичке наративе, независно од тога која се идеологија пропагира.