Српска једина штити Устав БиХ и Дејтон

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Република Српска није извор проблема, већ место на ком се доносе одлуке које позивају на домаћи договор и проналазак решења. У Бањалуци нису изгласани акти о сецесији, већ акти који омогућавају релаксацију и који позивају на дијалог и договор. Као што се десило на недавној седници две ентитетске владе, што ми видимо као модел односа за будућност, рекао је Ненад Стевандић, председник Народне скупштине Републике Српске. Он је у разговору за „Политику” истакао да је већ после три дана након заједничке седнице влада Републике Српске и Федерације БиХ дошао „допринос” сарадњи народа и ентитета и од стране Канцеларије високог представника (ОХР).

„Они су своје спорне одлуке донели свега три дана после седнице на којој су започети домаћи договори. То све објашњава. Не дозвољавају да се сами договоримо. Не одговара им да се прича о инвестицијама, о повратку младих, запошљавању и расту БДП-а”, рекао је он. Говорећи о подели државне имовине, подсетио је да су једине границе које су нацртане после Другог светског рата оне које су поделиле ентитете у БиХ. „Те границе су плод међународног уговора. Шта оне деле ако већ нису међудржавне границе? Па деле имовину ентитета! Стога покушај оспоравања имовине Републике Српске у ствари представља свесно изазивање кризе и сукоба.”

Утисак је да БиХ улази у озбиљну кризу. Скупштина је усвојила два закона и њима одбацила одлуке високог представника и Уставног суда БиХ. Оба закона суспендовао је Кристијан Шмит. Шта је Српску определило на ове кораке?

Неспорно је да је високи представник генератор сукоба и неспоразума у БиХ. То проистиче из чињенице да он нема легално именовање. По релевантним резолуцијама СБ УН, БиХ је без високог представника. Јаке земље, које не зависе много од СБ УН, прогурале су да Шмит седне у канцеларију високог представника без обзира на то што нема легалитет. Зато имамо стварање цикличних кругова кризе. Такође, Уставни суд БиХ је једина институција која не почива на дејтонским принципима – консензусу два ентитета и три народа. Тамо доминирају три странца, који заједно с два Бошњака прегласавају Србе и Хрвате. То је извор свих проблема. Све што је и раније радила Народна скупштина РС била је реакција на одлуке које доносе ове институције. Невероватно је да Бошњаци не желе да имају још једног Бошњака у Уставном суду, већ настоје да тамо остане Немац или Албанац. То је за нас знак да се са БиХ управља споља, а за друге нада да ће стране судије, као у рату страни авиони, донети предност Бошњацима.

Одлуке Скупштине РС наилазе на озбиљну љутњу на Западу.

Ми морамо остати јединствени и упорни, не сме бити пукотина међу Србима. Морамо сачувати одличне односе са Србијом и своју неутралност. Имамо отворене све комуникацијске канале, чак и са земљама које нас стално критикују. Ми ћемо наставити да нудимо решења, која ће увек бити заснована на дејтонским принципима, а то значи да ниједна одлука не сме да буде донета прегласавањем, без сагласности два народа и два ентитета. А управо су то радили високи представник и Уставни суд БиХ. Ми то разумемо као настојање да се овде провоцирају кризе и сукоби. На то реагујемо паметно и нећемо дозволити да будемо окривљени за оно што је неко други смислио.

Да ли је наметање модел по ком дугорочно може дисати БиХ?

Не, напротив, то је потпуно глупо, јер у БиХ је већ испод 1,5 милиона Бошњака, око милион Срба и мање од пола милиона Хрвата. Нико никог ту не може да надјача и угрози. Могу само да се стварају непотребне кризе. Разумем фрустрацију Бошњака због перцепције да само они немају своју државу. Зато постоји неки прикривени циљ да се преко геополитичке осовине – коју овде држе Американци и Британци, посредством ОХР-а и страних судија – испослује нека супремација Бошњака. Али то не може и неће ићи преко леђа друга два народа и може само силом да се деси. То не желе ни Хрвати, који су у задње време били зависни од Срба, и чију смо позицију штитили само зато да не бисмо ми дошли на ред, а не зато што смо у љубави с онима који често показују проусташке ставове. Српска није основана вољом тих сила који сада раде против ње, али је од њих прихваћена као неминовност. Ипак се надлежности Српске стално топе и ако се то настави биће као да је нисмо ни створили и зато је реакција РС тако одлучна.

Дакле, сем бриге за државну имовину, кораке Српске условила је акумулација незадовољства. Ипак стижу упозорења.

Сва брига којом Додика желе да представе као фигуру која крши Дејтонски споразум и уставни поредак велика је лаж. Додик има посебан стил, али он је само алиби да се доврши посао обесмишљавања и обезвлашћивања РС. Мањи део опозиције то не разуме. Па још дају подстицај алибију међународног фактора. Додик има велики политички капацитет и вуче највећи број конаца. Али то је ствар која припада политичком спектру. У правном спектру ни Додик ни РС никада нису донели одлуке о дисолуцији. Ниједна институција РС није донела одлуку о отцепљењу. Наше одлуке треба пажљиво читати. Ми у њима тражимо да се изаберу судије Уставног суда БиХ, јер је тако предвиђено. Али воље за то нема код Бошњака који те судије могу да користе за атак на РС. И зато смо ту где јесмо. Што се имовине РС тиче, када смо 2012. потписивали уговор с немачком компанијом у вези с изградњом енергетских објеката – исти овај какав сад имамо са Србијом, јер су Немци одустали – тада Уставни суд није проблематизовао имовину. Није смео против странаца, нити су федерални партнери викали да не можемо без њихове сагласности. У позадини је србофобија, а не заједнички развој.

Дакле, одговорност за кризу смештате пре свега у Сарајево и код међународних представника.

Погледајте, на 9. јануар су раније долазили сви. Све до момента када су странци одлучили да изазову кризу. Након што су Дан РС прогласили неуставним, почиње криза, а ми почињемо још жешће да га славимо. Светосавска награда је такође проблематизована од Бошњака, али је Уставни суд одлучио да она није увредљива. Тај суд је ушао у форму да дели српске свеце. Да процењује који светац вређа интересе бошњачког народа. Па их ваљда Свети Сава не вређа, јер је Србин, а Свети Стефан, ипак, вређа. Они су се упустили и у меритум верског, друштвеног, обичајног и потпуно полупали лончиће.

Да ли РС наступа јединствено у актуелној кризи?

Као оснивач СДС-а и из ког сам изашао у време чудне националне политике у највећој странци опозиције, могу само да скинем капу за последње ставове и да кажем да се та партија понаша државотворно. Надам се да ће тако и остати. Тренутно, СДС је странка опозиције која разуме разлику између власти и државе.

Сетите се, таргетирање Караџића некада је било исто као актуелно проказивање Додика. Караџића су најпре отерали у шуму, па у затвор, а претходно су му гарантовали да неће бити процесуиран. Правили су хајку како би од њега направили криминалца, лажући да је из Приједорске банке однео три милиона марака. Желели су створити незадовољство народа према њему, што није успело. Не верујем ни да ће успети актуелни покушаји по истом принципу. Нисмо ми друштво које другачије живи и ради или има другачије демократске принципе од немачког, француског или швајцарског модела. У време европске цензуре у вези с ратом у Украјини можемо чак рећи да смо пет пута слободнији. У Бањалуци можете да критикујете и хвалите Путина или Зеленског, а у Берлину и Паризу то не смете. Удар на РС, сем напада на наше вредности, јесте удар и на демократско друштво.

Неки у последњим дешавањима у РС проналазе баш утицај дешавања у Украјини.

Сукоб у Украјини има везе са ситуацијом у целом свету. Па има рефлексије и на Балкан. Ми у том рату не учествујемо. Непоштовање међународних уговора је увек генератор који доводи до ратова. Непоштовање Кумановског споразума и Резолуције 1244 изазива кризу на КиМ, јер Срби нису добили своје безбедносне снаге да их штите. Мински споразуми нису поштовани док је трајала тортура над становништвом Донбаса. Ако се сетимо како се пред Други светски рат распало Веће народа и како се данас љуљају УН, можемо да повучемо многе паралеле. Али ми нигде не треба да срљамо. БиХ треба да се лиши амбиције за прикључивање у било какве војне асоцијације. Али ЕУ је одлучила да притисне БиХ да се мора определити. На сву срећу без мишљења Срба то се не може десити. Блокирали смо приступање НАТО-у и увођење санкција Русији. Српска може да се поноси како третира украјинску мањину, која је овде најбројнија. У Прњавору живи неколико хиљада Украјинаца, који имају своје цркве и ми желимо да нико у Српској нема икаквих проблема. То је за нас част.

Верујете ли у нека сазнања да се разматра смена Додика?

Ми смо ОХР још раније потпуно победили, аргументима и доказима. Доказали смо да су сви високи представници именовани резолуцијама СБ УН. Презентоваћемо документе који су потписани између парафа и потписа Дејтонског споразума, са такозване Конференције за имплементацију мира у Лондону – која је установила Савет за спровођење мира (ПИК) и позвала званичним документима СБ УН да потврди првог високог представника. Дакле, чак и када би Шмит сменио Додика, ми то не бисмо објавили, јер нема легалитет. Ако нема легалитет именовања и његове одлуке су нелегалне. Па како онда да његове одлуке објављујемо у „Службеном гласнику РС”? Овог тренутка, Српска је та која чува правни поредак у БиХ. Све акције из РС засноване су на праву и то сви добро знају. Зато су прешли на другу стратегију – злоупотребу Уставног суда.

Шмит је наметнуо закон који инкриминише оне који не поштују његове, као и одлуке Уставног суда.

Тиме жели да употреби домаће институције за изазивање кризе. То ће опет радити наметањем закона. Они који буду прихватили да спроводе такве законе могу да направе поремећај мира. Зато је Додик најавио да ће у Немачкој тужити Шмита за лажно представљање, али и за нарушавање мира, а то је највећи злочин. Ми у РС сем правног поретка РС и БиХ чувамо и мир.

Посебну нервозу на Западу изазвала је најава суспензије ингеренције Суда и Тужилаштва БиХ и агенције Сипа.

Један шеик је у отпору западњачкој агресији рекао да муслимани не једу свињетину, али да ако треба да умру од глади, можда и могу да их натерају на то. Ако наше постојање буде угрожено, бићемо принуђени да доносимо законе који ће имати правни легалитет и који ће се примењивати на територији РС. А сасвим други закони ће важити у ФБиХ. Имаћемо практично две земље. То не прижељкујем, већ се надам да ће бити памети у међународним центрима, што укључује и неопходну катарзу у ЕУ, која овде треба да замени ОХР. Треба да се именују домаће судије и да се спроводе домаћи закони, те да нико никоме не кочи развој.

На основу чега тврдите да се неће дозволити да Срби у БиХ буду сведени на мањину и подвргнути насиљу као на КиМ?

Терористички режим који на КиМ угрожава Србе често помиње Српску, што је за нас велико признање. Када тврде да неће дозволити РС на КиМ, то је потврда да је Српска толико етаблирана да јој се ни ћошак не може одбити. Нико сем наше скупштине неће доноси одлуке у име нас, нити ће именовати градоначелнике у име наших грађана тако што ће да расписује изборе и са два-три одсто излазноси признаје њихове резултате. А многи у Сарајеву би то волели. У РС постоје два већа насеља са Бошњацима, Козарац и Јања, која уживају сву нашу пажњу, права и љубав. Ипак, БиХ из деведесетих и данас није иста. У Сарајеву нема Срба, сви градови су моноетнички у оба ентитета, уз изузетке Дрвара, Гламоча, Грахова и Петровца у ФБиХ. Измаштана мултиетничка прича је само лажни грађански модел за коначну супремацију Бошњака.