Буди храбра – реци НЕ насиљу

Од почетка године чак 22 жене убијене су у породичном насиљу, а међу њима се налазе и две девојчице. Подаци Центра за подршку женама говоре да је од 2010. године у породично-партнерском односу убијено више од 330 жена, а статистика сведочи да се свака трећа жена раније обраћала институцијама система за помоћ. Бројке такође упозоравају да је у претходној деценији трећина жена убијена ватреним оружјем, а тај тренд наставља се и у овој години, у којој је шест жена страдало на овај начин. Статистика која сведочи да осам од десет жена страда од руке мужа, оца или брата постаје још болнија када се иза ње помоле лица више од 400 деце која су у последњих десет година остала без мајки и одрастају с доживотним жигом да им је отац убица – неки од њих наставили су живот с бакама и декама, други одрастају у хранитељским породицама, а неки малишани детињство проводе у домовима за децу без родитељског старања.

Ис­тра­жи­ва­ње по­ве­ре­ни­ка за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти и Про­гра­ма Ује­ди­ње­них на­ци­ја за раз­вој у Ср­би­ји (УНДП), ко­је је ура­ђе­но на ре­пре­зен­та­тив­ном узор­ку од 1.004 же­не показало је да највећи број же­на ко­је су по­ста­ле жр­тве по­ро­дич­ног или парт­нер­ског на­си­ља не при­ја­вљу­је насилника из стра­ха од ње­го­ве осве­те. По­ло­ви­на њих при­зна­је да су стид и сра­мо­та због агре­си­је ко­јом су из­ло­же­не, као и спо­зна­ја да не­ма­ју где да оду ако од­лу­че да иза­ђу из зачараног кру­га на­си­ља глав­ни раз­лог због ко­јег не при­ја­вљу­ју на­си­ље ин­сти­ту­ци­ја­ма си­сте­ма.

Студија ре­а­ли­зо­ва­на у окви­ру про­јек­та „Ин­те­гри­са­ни од­го­вор на на­си­ље над женама и де­вој­чи­ца­ма у Ср­би­ји”, ко­је у парт­нер­ству с Вла­дом Ср­би­је спро­во­де аген­ци­је Уједињених на­ци­ја у Ср­би­ји, та­ко­ђе по­ка­зује да же­не нај­ве­ће по­ве­ре­ње има­ју у Си­гур­не жен­ске ку­ће, а по­том у здрав­ство, по­ли­ци­ју и вер­ске ин­сти­ту­ци­је, а нај­ма­ње ве­ру­ју јав­ном тужилаштву и цен­три­ма за со­ци­јал­ни рад. Нај­ве­ћи број же­на ко­ји је уче­ство­вао у овом ис­тра­жи­ва­њу на­вео је да су раз­у­ме­ва­ње и подршка око­ли­не, од­но­сно по­ро­ди­це и при­ја­те­ља, кључ­на ствар ко­ја би их мо­ти­ви­са­ла да пријаве на­си­ље у по­ро­ди­ци – ако би по­ста­ле жр­тве на­си­ља, чак 38 од­сто же­на пр­во би тражило подршку од чла­но­ва по­ро­ди­це, 28 про­це­на­та њих оти­шло би у по­ли­ци­ју, док би се пријатељима по­ве­ри­ло све­га де­вет про­це­на­та же­на.

Иако је већа шанса да неко ко је економски зависан од насилника остане у насилном односу, у Сигурној женској кући налазе се и жене које су на веома високим социјалним положајима и које су избачене из сопственог дома, а насилник који је требало да заврши у затвору, пронашао је рупу у закону кроз коју се провукао уз помоћ умешног адвоката.

Искуство говори да је ситуација када жена реши да остави насилника по њу најризичнија – убиства се дешавају када жена коначно „преломи” и саопшти партнеру да га напушта, а нека истраживања говоре да се фемицид обично дешава унутар три месеца од одласка жене. Иако стручњаци апелују да се мора направити веома детаљан план заштите жртве, дешава се да нека карика у ланцу заштите жртве, кога чине полиција, тужилаштво и суд, једноставно не процени добро безбедносни ризик.

Како би се спречила категоризација на „лака” и „тешка” убиства, удружење „ФемПлатз” захтева од надлежних да се кривично дело фемицида уведе као посебно кривично дело. Истраживање које је урадило ово удружење показује да је у скоро трећини случајева фемицида суд досудио казну од 10 до 15 година. „ФемПлатз” такође тражи од надлежних успостављање независног тела за праћење фемицида, чиме ће се обезбедити прикупљање података о убиствима жена који ће бити доступни јавности и уједно унапредити рад институција и побољшати систем заштите жена од насиља.

Мада ста­ти­сти­ка упозорава да сва­ке го­ди­не из­ме­ђу 20 и 30 же­на би­ва уби­је­но у по­ро­дич­ном или парт­нер­ском на­си­љу, ве­ли­ки број њих је и спа­сен за­хва­љу­ју­ћи аде­кват­ној ре­ак­ци­ји др­жа­ве – подаци Министарства правде говоре да је то­ком 2022. го­ди­не про­ду­же­но ви­ше од 20.000 хитних ме­ра за­шти­те жр­тве и из­ра­ђе­но 19.017 пла­но­ва за­шти­те жр­тве, а од 2017, од­но­сно од по­чет­ка при­ме­не За­ко­на о спре­ча­ва­њу по­ро­дич­ног на­си­ља, па до по­чет­ка ове го­ди­не из­ре­че­не су 103.864 хит­не ме­ре. Ви­ше од хи­ља­ду пред­став­ни­ка пра­во­суд­ног си­сте­ма би­ло је на обу­ци и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ној еду­ка­ци­ји о пре­вен­ци­ји по­ро­дич­ног на­си­ља.