Budi hrabra – reci NE nasilju

Od početka godine čak 22 žene ubijene su u porodičnom nasilju, a među njima se nalaze i dve devojčice. Podaci Centra za podršku ženama govore da je od 2010. godine u porodično-partnerskom odnosu ubijeno više od 330 žena, a statistika svedoči da se svaka treća žena ranije obraćala institucijama sistema za pomoć. Brojke takođe upozoravaju da je u prethodnoj deceniji trećina žena ubijena vatrenim oružjem, a taj trend nastavlja se i u ovoj godini, u kojoj je šest žena stradalo na ovaj način. Statistika koja svedoči da osam od deset žena strada od ruke muža, oca ili brata postaje još bolnija kada se iza nje pomole lica više od 400 dece koja su u poslednjih deset godina ostala bez majki i odrastaju s doživotnim žigom da im je otac ubica – neki od njih nastavili su život s bakama i dekama, drugi odrastaju u hraniteljskim porodicama, a neki mališani detinjstvo provode u domovima za decu bez roditeljskog staranja.

Is­tra­ži­va­nje po­ve­re­ni­ka za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti i Pro­gra­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja za raz­voj u Sr­bi­ji (UNDP), ko­je je ura­đe­no na re­pre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku od 1.004 že­ne pokazalo je da najveći broj že­na ko­je su po­sta­le žr­tve po­ro­dič­nog ili part­ner­skog na­si­lja ne pri­ja­vlju­je nasilnika iz stra­ha od nje­go­ve osve­te. Po­lo­vi­na njih pri­zna­je da su stid i sra­mo­ta zbog agre­si­je ko­jom su iz­lo­že­ne, kao i spo­zna­ja da ne­ma­ju gde da odu ako od­lu­če da iza­đu iz začaranog kru­ga na­si­lja glav­ni raz­log zbog ko­jeg ne pri­ja­vlju­ju na­si­lje in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma.

Studija re­a­li­zo­va­na u okvi­ru pro­jek­ta „In­te­gri­sa­ni od­go­vor na na­si­lje nad ženama i de­voj­či­ca­ma u Sr­bi­ji”, ko­je u part­ner­stvu s Vla­dom Sr­bi­je spro­vo­de agen­ci­je Ujedinjenih na­ci­ja u Sr­bi­ji, ta­ko­đe po­ka­zuje da že­ne naj­ve­će po­ve­re­nje ima­ju u Si­gur­ne žen­ske ku­će, a po­tom u zdrav­stvo, po­li­ci­ju i ver­ske in­sti­tu­ci­je, a naj­ma­nje ve­ru­ju jav­nom tužilaštvu i cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad. Naj­ve­ći broj že­na ko­ji je uče­stvo­vao u ovom is­tra­ži­va­nju na­veo je da su raz­u­me­va­nje i podrška oko­li­ne, od­no­sno po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja, ključ­na stvar ko­ja bi ih mo­ti­vi­sa­la da prijave na­si­lje u po­ro­di­ci – ako bi po­sta­le žr­tve na­si­lja, čak 38 od­sto že­na pr­vo bi tražilo podršku od čla­no­va po­ro­di­ce, 28 pro­ce­na­ta njih oti­šlo bi u po­li­ci­ju, dok bi se prijateljima po­ve­ri­lo sve­ga de­vet pro­ce­na­ta že­na.

Iako je veća šansa da neko ko je ekonomski zavisan od nasilnika ostane u nasilnom odnosu, u Sigurnoj ženskoj kući nalaze se i žene koje su na veoma visokim socijalnim položajima i koje su izbačene iz sopstvenog doma, a nasilnik koji je trebalo da završi u zatvoru, pronašao je rupu u zakonu kroz koju se provukao uz pomoć umešnog advokata.

Iskustvo govori da je situacija kada žena reši da ostavi nasilnika po nju najrizičnija – ubistva se dešavaju kada žena konačno „prelomi” i saopšti partneru da ga napušta, a neka istraživanja govore da se femicid obično dešava unutar tri meseca od odlaska žene. Iako stručnjaci apeluju da se mora napraviti veoma detaljan plan zaštite žrtve, dešava se da neka karika u lancu zaštite žrtve, koga čine policija, tužilaštvo i sud, jednostavno ne proceni dobro bezbednosni rizik.

Kako bi se sprečila kategorizacija na „laka” i „teška” ubistva, udruženje „FemPlatz” zahteva od nadležnih da se krivično delo femicida uvede kao posebno krivično delo. Istraživanje koje je uradilo ovo udruženje pokazuje da je u skoro trećini slučajeva femicida sud dosudio kaznu od 10 do 15 godina. „FemPlatz” takođe traži od nadležnih uspostavljanje nezavisnog tela za praćenje femicida, čime će se obezbediti prikupljanje podataka o ubistvima žena koji će biti dostupni javnosti i ujedno unaprediti rad institucija i poboljšati sistem zaštite žena od nasilja.

Mada sta­ti­sti­ka upozorava da sva­ke go­di­ne iz­me­đu 20 i 30 že­na bi­va ubi­je­no u po­ro­dič­nom ili part­ner­skom na­si­lju, ve­li­ki broj njih je i spa­sen za­hva­lju­ju­ći ade­kvat­noj re­ak­ci­ji dr­ža­ve – podaci Ministarstva pravde govore da je to­kom 2022. go­di­ne pro­du­že­no vi­še od 20.000 hitnih me­ra za­šti­te žr­tve i iz­ra­đe­no 19.017 pla­no­va za­šti­te žr­tve, a od 2017, od­no­sno od po­čet­ka pri­me­ne Za­ko­na o spre­ča­va­nju po­ro­dič­nog na­si­lja, pa do po­čet­ka ove go­di­ne iz­re­če­ne su 103.864 hit­ne me­re. Vi­še od hi­lja­du pred­stav­ni­ka pra­vo­sud­nog si­ste­ma bi­lo je na obu­ci i spe­ci­ja­li­zo­va­noj edu­ka­ci­ji o pre­ven­ci­ji po­ro­dič­nog na­si­lja.