Кацига главу чува

Бициклисти су често принуђени да се крећу коловозом где их возачи моторних возила третирају као „ометаче”, а не као саставни део саобраћајног система

На територији Србије од почетка године погинуле су 23 бициклисте, а повређено је више од 400. МУП Србије скренуо је пажњу да су они најугроженија категорија учесника у саобраћају.

„Апелујемо на возаче путничких и теретних возила и аутобуса да посебну пажњу усмере на бициклисте, како би сачували њихову безбедност. Са друге стране, апелујемо и на бициклисте да употребном светала и рефлектујућих елемената учине себе видљивијим, а самим тим и безбеднијим у саобраћају”, саопштено је из МУП-а и објављен апел и на друштвеним мрежама.

Кључни проблем, када је реч о безбедности бициклиста у саобраћају, јесте њихова рањивост, јер и при релативно малим брзинама често задобијају тешке повреде, углавном због тога што им је једина заштита њихова одећа, указали су стручњаци Агенције за безбедност саобраћаја (АБС).

Важну улогу има и брзина возила која учествују у судару са бициклистима, нарочито када је реч о тежим последицама. Бициклисти су често слабо уочљиви за друге учеснике у саобраћају, пре свега јер су димензије возила мање у поређењу са аутомобилима, аутобусима или теретним возилима.

То је посебан проблем у ноћним условима видљивости, поготово у случaјевима када бицикл није опремљен одговарајућим светлима, а то су бело на предњој и црвено светло на задњој страни бицикла, као и ако возач и путник на бициклу не носе светлу одећу.

Стручњаци наглашавају и чињеницу да бициклисти различите старосне доби и пола имају различите психофизичке способности. Деца углавном немају довољно искуства и знања, а старији имају смањену моћ запажања, смањене физичке способности и покретљивост.

Безбедност двоточкаша у великој мери зависи и од саобраћајног окружења, које је најчешће дизајнирано и прилагођено за кретање моторних возила и није предвиђено за бициклисте.

„Они су често принуђени да се крећу коловозом где их возачи моторних возила третирају као ’ометаче’ саобраћаја, а не као саставни део саобраћајног система, при чему често и сами не поштују правила – не поступају у складу са сигнализацијом, забраном коришћења мобилних телефона, аудио и видео уређаја, употребом светала на бициклу. Саобраћајне несреће са учешћем бициклиста, због њихове велике рањивости, чешће за последицу имају погинуле особе, него што је то случај код удеса са учешћем само моторних возила са затвореном каросеријом”, наводи се у резултатима истраживања АБС-а.

Када се упоредо посматрају подаци о настрадалим бициклистима и настрадалим возачима и путницима у аутомобилима, долази се до података да бициклисти када учествују у саобраћајној несрећи имају скоро шест пута већи ризик да смртно страдају него што је то случај са путницима и возачима у аутомобилима.

У просеку, годишње у удесима у Србији погине око 50 и буде повређено око 1.486 бициклиста. Свака једанаеста погинула и свака четрнаеста повређена особа у саобраћајним несрећама је – бициклиста. Они чине око девет одсто од укупног броја погинулих и око седам процената од свих повређених особа у удесима, показују подаци АБС-а.

Саобраћајне несреће са учешћем бициклиста се најчешће догађају у лето и јесен, односно у периоду године од јула до октобра, а највише у августу.

Стручњаци саветују бициклистима да имају закопчану заштитну кацигу, која ће им спасити живот у случају пада са бицикла и спречити повреде главе.

„Користите штитнике за колена и лактове како бисте ублажили ударце од пада. Носите одговарајуће ципеле и проверите да ли су пертле правилно везане. Обуците адекватну одећу – панталоне са ужим ногавицама, мајице и јакне које су уз тело, како не би дошло до закачињања делова гардеробе о педале и друге делове бицикла”, саветују из АБС-а.

Бицикл треба да буде исправан, ручице на управљачу чврсте и правилно подешене, а седиште на одговарајућој висини – тако да стопала обе ноге буду у стању да додирну земљу. Кочнице морају да буду исправне, а пнеуматици на точковима напумпани под одговарајућим притиском.

Бело светло на предњој и црвено на задњој страни бицикла морају бити исправни и постављени на одговарајуће положаје. Звонце или сирена такође морају бити исправни.

„Када прелазите преко коловоза, трудите се да се понашате као да сте пешак. Погледајте пажљиво лево, десно, лево. Када процените да је безбедно започните прелазак, гурајући бицикл поред себе. Користите ручне сигнале да упозорите друге учеснике у саобраћају или им дате обавештење о скретању и промени положаја на коловозу”, саветују стручњаци.

У ноћним условима и када је смањена видљивост, осим што бицикл мора да буде осветљен, бициклиста треба да има светлу и одећу са ретрорефлектујућим материјалима. Ако возе бицикл коловозом, треба да се крећу у ширини од највише један метар од десне ивице коловоза, али не уз сам ивичњак.