Kaciga glavu čuva

Biciklisti su često prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao „ometače”, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema

Na teritoriji Srbije od početka godine poginule su 23 bicikliste, a povređeno je više od 400. MUP Srbije skrenuo je pažnju da su oni najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju.

„Apelujemo na vozače putničkih i teretnih vozila i autobusa da posebnu pažnju usmere na bicikliste, kako bi sačuvali njihovu bezbednost. Sa druge strane, apelujemo i na bicikliste da upotrebnom svetala i reflektujućih elemenata učine sebe vidljivijim, a samim tim i bezbednijim u saobraćaju”, saopšteno je iz MUP-a i objavljen apel i na društvenim mrežama.

Ključni problem, kada je reč o bezbednosti biciklista u saobraćaju, jeste njihova ranjivost, jer i pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške povrede, uglavnom zbog toga što im je jedina zaštita njihova odeća, ukazali su stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS).

Važnu ulogu ima i brzina vozila koja učestvuju u sudaru sa biciklistima, naročito kada je reč o težim posledicama. Biciklisti su često slabo uočljivi za druge učesnike u saobraćaju, pre svega jer su dimenzije vozila manje u poređenju sa automobilima, autobusima ili teretnim vozilima.

To je poseban problem u noćnim uslovima vidljivosti, pogotovo u slučajevima kada bicikl nije opremljen odgovarajućim svetlima, a to su belo na prednjoj i crveno svetlo na zadnjoj strani bicikla, kao i ako vozač i putnik na biciklu ne nose svetlu odeću.

Stručnjaci naglašavaju i činjenicu da biciklisti različite starosne dobi i pola imaju različite psihofizičke sposobnosti. Deca uglavnom nemaju dovoljno iskustva i znanja, a stariji imaju smanjenu moć zapažanja, smanjene fizičke sposobnosti i pokretljivost.

Bezbednost dvotočkaša u velikoj meri zavisi i od saobraćajnog okruženja, koje je najčešće dizajnirano i prilagođeno za kretanje motornih vozila i nije predviđeno za bicikliste.

„Oni su često prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao ’ometače’ saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema, pri čemu često i sami ne poštuju pravila – ne postupaju u skladu sa signalizacijom, zabranom korišćenja mobilnih telefona, audio i video uređaja, upotrebom svetala na biciklu. Saobraćajne nesreće sa učešćem biciklista, zbog njihove velike ranjivosti, češće za posledicu imaju poginule osobe, nego što je to slučaj kod udesa sa učešćem samo motornih vozila sa zatvorenom karoserijom”, navodi se u rezultatima istraživanja ABS-a.

Kada se uporedo posmatraju podaci o nastradalim biciklistima i nastradalim vozačima i putnicima u automobilima, dolazi se do podataka da biciklisti kada učestvuju u saobraćajnoj nesreći imaju skoro šest puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima i vozačima u automobilima.

U proseku, godišnje u udesima u Srbiji pogine oko 50 i bude povređeno oko 1.486 biciklista. Svaka jedanaesta poginula i svaka četrnaesta povređena osoba u saobraćajnim nesrećama je – biciklista. Oni čine oko devet odsto od ukupnog broja poginulih i oko sedam procenata od svih povređenih osoba u udesima, pokazuju podaci ABS-a.

Saobraćajne nesreće sa učešćem biciklista se najčešće događaju u leto i jesen, odnosno u periodu godine od jula do oktobra, a najviše u avgustu.

Stručnjaci savetuju biciklistima da imaju zakopčanu zaštitnu kacigu, koja će im spasiti život u slučaju pada sa bicikla i sprečiti povrede glave.

„Koristite štitnike za kolena i laktove kako biste ublažili udarce od pada. Nosite odgovarajuće cipele i proverite da li su pertle pravilno vezane. Obucite adekvatnu odeću – pantalone sa užim nogavicama, majice i jakne koje su uz telo, kako ne bi došlo do zakačinjanja delova garderobe o pedale i druge delove bicikla”, savetuju iz ABS-a.

Bicikl treba da bude ispravan, ručice na upravljaču čvrste i pravilno podešene, a sedište na odgovarajućoj visini – tako da stopala obe noge budu u stanju da dodirnu zemlju. Kočnice moraju da budu ispravne, a pneumatici na točkovima napumpani pod odgovarajućim pritiskom.

Belo svetlo na prednjoj i crveno na zadnjoj strani bicikla moraju biti ispravni i postavljeni na odgovarajuće položaje. Zvonce ili sirena takođe moraju biti ispravni.

„Kada prelazite preko kolovoza, trudite se da se ponašate kao da ste pešak. Pogledajte pažljivo levo, desno, levo. Kada procenite da je bezbedno započnite prelazak, gurajući bicikl pored sebe. Koristite ručne signale da upozorite druge učesnike u saobraćaju ili im date obaveštenje o skretanju i promeni položaja na kolovozu”, savetuju stručnjaci.

U noćnim uslovima i kada je smanjena vidljivost, osim što bicikl mora da bude osvetljen, biciklista treba da ima svetlu i odeću sa retroreflektujućim materijalima. Ako voze bicikl kolovozom, treba da se kreću u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, ali ne uz sam ivičnjak.