„Кокан” уместо седамдесет берача

Србија је земља позната по гајењу малина, али ово наше воће још се бере ручно. Као машински инжењер, који се бави проналазаштвом, Момчило Кокановић из Обреновца размишљао је како да помогне произвођачима да брже оберу своје засаде и дошао на оригиналну идеју. Малине, купине и боровнице не морају се брати ни ручно ни механички, већ новом технологијом ваздушног брања.

Тако је настао ваздушни берач јагодастог воћа који је Момчило назвао „Кокан 1000”. Он за дан може да обере хиљаду ари (десет хектара) засађене површине и омогућава ефикасно брање технолошки зрелих плодова без оштећења. Првенствено је намењен сакупљању малина, али истом технологијом могуће је брати и друге културе жбунастих плантажних засада као што су купине, боровнице и рибизле, каже наш саговорник.

Зрели плодови „слећу” на тацну

До сада се машинама воће брало тако што су се механички отресале гране, док ваздушно брање значи да нема контакта са воћком, већ млазеви ваздуха - јачине од олује до торнада - вибрирају биљку и без контакта отресају зреле плодове. Откинути плодови затим ваздухом бивају пренети до прихватне тацне, уз истовремено одвајање и одвођење сувог лишћа и гранчица.

(/slika2)И оно што је најважније - ваздушни берач, у зависности од приноса, може дневно да замени 70 радника! Уз то, ручним брањем се узимају и плодови који нису достигли оптималну зрелост, дакле ни пожељну тежину, док „Кокан 1000” омогућава брање само технолошки зрелих плодова малине, што доводи до повећања тежине укупно убраног рода до 10 одсто у односу на ручно брање. Израчунато је да ваздушни берач омогућава ниже трошкове брања малина до 30 одсто по једном килограму у односу на ручно.

Наш саговорник каже да се машина састоји из два дела - трактора и јединице за брање - које се без тешкоћа могу раздвојити. На тај начин се ослобађа воћарски трактор изузетних карактеристика, снаге 60 киловата и брзине кретања од 125 метара до 25 километара на сат, који може да послужи у разне сврхе и ван сезоне брања малина. Посебно ако се зна да je брзина на погонским точковима независна од брзине на кардану. 

Српски изум на плантажама света

Кокановић је излагао прототип ваздушног берача на Новосадском сајму, где је за овај новитет добио највећа признања, и на Сајму новаторства у Загребу, где је освојио бронзано одличје. Коларчева задужбина га је прогласила за најбољег иноватора у Србији за 2005. годину.

(/slika3)Више земаља је показало интересовање за његов изум, посебно оне са плантажама као што су Пољска, Велика Британија, Мађарска, Румунија и друге европске државе, али и неке јужноамеричке. За сада још нема серијске производње, али се један прототип „Кокана” налази у пољима Бачке, а други у далеком Чилеу. 

Наш саговорник, који је иначе родом из Прокупља, има више патената у области машинства, екологије, чак и зубарске технологије. Он каже да је, осим новца, велики проблем што наша земља нема довољно усаглашено законодавство са европским земљама по питању заштите патената, да би ваздушни берач могао да се серијски производи за извоз. Зато размишља да прода лиценцу некој светској компанији, мада би највише волео да „Кокан 1000” буде српски производ на бројним плантажама јагодастог воћа широм света.