Виртуелно против реалног

Марк Закерберг одлучио је да се упусти у озбиљну авантуру схвативши да су производи његове компаније „Мета” поприлично застарели и да је дошло време за иновације. Одавно једном ногом у гробу, чувени „Фејсбук”, и све више у тучи за „Тиктоком” остарели „Инстаграм” морали су да добију принову у великој „Мета” породици, а Закерберг се одличио да са приновом удари ни мање ни више него на Илона Маска и „Твитер”. Да ли ће Закербергова новотарија „Тредс” успети да придави „плаву птичицу”, видећемо, али једно је сигурно – комплетан политички живот и расправе селе се на друштвене мреже.

Телевизије, штампани медији, портали, угасите се. Реални животе, све мање си битан. Ако те нема на „Твитеру” или „Тредсу”, практично, у политици не постојиш. Додајмо и то да у САД има још неколико веома утицајних друштвених мрежа, махом су их републиканци отворили због апсолутне цензуре коју је „Твитер” уводио док је био под мање или више директном управом демократа, као што су ГЕТТР, ГАБ и свакако најутицајнија Трампова „Трут сошл”. Кључне поруке за сваке изборе у САД шаљу се путем друштвених мрежа, док мејнстрим медији попут Си-Ен-Ена, Фокса, ЦБС једноставно губе примат. Понекад је видео-обраћање на „Инстаграму”, „Тиктоку” и „Твитеру” сто пута битније и гледаније него да гостујете у некој ТВ емисији, док су подкасти на „Спотифају” и „Јутјубу” у потпуности сахранили ТВ емисије.

Закерберг је добро израчунао и схватио да му је за примат потребно да има нешто слично „Твитеру”, тим пре јер је Маск почео да уводи правила која се одређеним корисницима нису допала, типа давања значајне предности верификованим налозима. Махом, екстремна крила зелено-левих либерала не желе да прихвате верификовање налога, јер сматрају да је у политичкој борби вређање противника, па чак и физички напад, нешто што је оправдано. Они сматрају да је у борби за револуцију све дозвољено, чак и тероризам, зато што су све друге идеје, изузимајући њихове, неправедне. Отуда, Закербег је схватио да ће они најпре побећи од Маска ка њему, мада на прву лопту и он је одлучио да пружи примат верификованим налозима са „Инстаграма”, чиме је у старту смањио увреде које су постале саставни део политичке борбе на друштвеним мрежама.

Верификација је заправо будућност свих мрежа, јер ако се већ политичка борба сели са традиционалних медија ка њима, онда се на неки начин и захтева да се види ко политичке поруке упућује. Верификован налог има предност, јер се зна ко стоји иза њега. Отуда, ако са тог налога долазе псовке, увреде, претње, лако се аутор истих може пронаћи, па и кривично процесуирати или у парничном поступку утужити.

Борба за кориснике ће дефинитивно зависити од садржаја, а конкуренција коју чине Закерберг и Маск углавном ће бити нешто што је добро, јер да би задржали што више корисника, од чега иначе зависи њихов положај на берзи, мораће да пружају што квалитетнији производ. То је разлог више да сви који озбиљно виде себе у неким политичким збивањима што пре направе профиле на „Твитеру” и „Тредсу” и да их верификују, јер избори се ближе. Уместо плаћања суманутих цена за спотове, ТВ гостовања и све оно на шта смо до сада навикли, што ће наравно још увек бити важно, али не више тако пресудно, имаћете врхунску могућност да преко Закерберговог „Тредса” и Масковог „Твитера” пласирате оно што желите бирачима скоро па бесплатно.

Онај ко нема још увек амбицију да се домогне самог врха и ко је у финансијској оскудици, а чија политичка идеја има реално проходност ка ширем кругу бирача, квалитетним коришћењем ових платформи сигурно ће се домоћи цензуса. Онај ко жели да освоји што већи број гласова, заправо онај ко пледира да освоји власт, биће принуђен да што више користи друштвене мреже и да у квалитетној комбинацији са мејнстрим медијима дође до најширег могућег броја бирача. У сваком случају, без „Тредса” и „Твитера” победа му је незамислива. Закерберг и Маск то одлично знају.

Народни посланик