На данашњи дан рођен Никола Тесла

Никола Тесла, један од највећих умова у историји, човек који је својим изумима умногоме преобразио свет односно поставио правац развоја, рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, Лика, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустријског царства, данас Хрватска.

Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве, тада Карловачка митрополија, и Георгине, Ђуке, која је такође стасала у свештеничкој кући проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић.

Отац Милутин школовао се у аустријској војној школи, да би потом завршио богословију у Плашком. Као свештеник, службовао је у Штикади код Грачаца, затим у Сењу, где се тегобно живело пошто је српска заједница односно парохија била малобројна. Доцније постаје свештеник у Смиљану недалеко од Госпића, где је Никола рођен, 28, јуна, по јулијанском старом календару који је користила српска црква, односно 10. јула по званичном грегоријанском.

Милутин је иначе био и дописник више београдских и новосадских листова, где се појављивао под псеудонимом – Родољуб Правичић. Био је склон књизи, Тесла је отуда растао у кући са завидном библиотеком.

Никола Тесла школовање започиње у родном Смиљану, потом наставља у Госпићу и Раковцу. Студирао је у Грацу, Штајерска, и Прагу, Чешка (тада саставни део Аустријског царства). Није их међутим никада привео крају, несумњиво разочаран виђеним, јавља Танјуг.

Потом ради у Марибору, Пешти, Паризу од 1882, затим Стразбуру, да би се запутио САД 1884. године. Још у Европи, у Паризу, радио је за компанију знаменитог америчког иноватора и успешног пословног човека Томаса Едисона.

У САД се заправо и запутио у нади да ће управо уз помоћ Едисона, реализовати идеје које је имао као иноватор. У прво време и тамо он ради у Едисоној компанији. Идеју за полифазну електричну енергију Никола Тесла је заправо имао још док је живео и радио у Пешти.

Године 1885. у Њујорку оснива предузеће „Tesla Arc & Light Co.” с којим започиње реализацију својих иновација. Испоставило се међутим да му је водећи противник на том пољу постао управо Едисон. Најједноставније речено Едисон је огроман новац уложио у ширење мреже темељене на коришћењу једносмерне струје, Теслине иновације су отуда реметиле читав дотадашњи развој Едисонове компаније.

Од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Проналаске приказује јавности, највише у Америчком институту електроинжењера. У том периоду Тесла обелодањује проналаске обртног магнетног поља, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне ресонанце, дакле низ изума на којима ће се темељити потоњи развој електротехнике.

Највећу подршку, после разлаза од Едисона, давала му је Компанија Вестингхаус, она откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

У Питсбургу, од 1888, са стручњацима Вестингхауса ради на практичној реализацији својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.

Централа је пуштена у редован рад 15. новембра 1896. године, када снабдева електричном енергијом град Бафало.

Посветиће се потом проблематици високих фреквенција, рендгнеским зрацима, иновацијама које ће омогућити радио системе, што ће омогућити развој радио-технике, бежичне телеграфије, радара. На чему су тада паралелно радили и други иноватори.

Од 1899. углавном истражује у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и потом у Вандерклифу.

Априла 1892. посетиће родни Госпић а потом и Београд. Његова мајка се тада налазила на самрти. Одатле се доцније запутио у Београд, односно тадашњу Краљевину Србију.

Генијални визионар, ћудљиви самотњак који се последњих година највише дружио са голубовима, Никола Тесла овај свет напустио је у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Свету је подарио укупно око 300 патената. Опело је служено у српској катедралној (саборној) цркви светог Јована Богослова на Менхетну.

Теслина заоставштина допремљена је у Београд 1951, на основу одлуке суда у САД, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић. Урна с његовим посмртним остацима пренета је такође у Београд и данас се налази у Музеју Николе Тесле у Београду. Архивска грађа из Теслине заоставштине, односно оно што је од ње преостало, унета је 2003. у регистар УНЕСКО-а „Памћење света”.

О стогодишњици његовог рођења, 1956. мерна јединица јачине магнетног поља названа је по њему.