Запад и Курти

Полако почиње да доминира оцена да је западу, посебно Вашингтону, прекипело и да следе озбиљне казнене мере против председника приштинске владе, господина Куртија и његове политике коју спроводи, а због његовог одбијања да се приклони захтевима за деескалацију како су формулисани на том истом западу. Оперише се и са, назови, важним аргументом да је „Косову” ускраћено учешће у недавној мултинационалној војној вежби НАТО-а на простору КиМ, као почетку примене казнених мера.

Замислите Косовске безбедносне снаге (КБС), дакле нелегална и супротно резолуцији СБ УН 1244 формирана војска „Косова” уместо да буде расформирана, овога пута не учествује у званичним НАТО војним вежбама без довођења у питање њиховог статуса и било каквог основа функционисања. На дневном реду су и друге мере које на први поглед делују уверљиво, као да се господину Кртију и његовој власти црно пише, иако је питање стварних ефеката тих мера до краја отворено, а пуна примена још неизвесна. Наиме, добар део тих казнених мера имају дипломатско-политички карактер и садржај (сусрети, политички догађаји и сл.) које тешко могу значајније да одврате приштинску власт од реализације идеолошко-политичког главног циља-потврде косовске државности на целој територији КиМ. То досадашње искуство неумољиво потврђује. Део мера је и финансијског карактера са могућим ефектима на средњи и дужи рок, али тренутно без ефекта у условима национално-политичког заноса приштинских власти.

Елем, мере у политичком смислу лепо звуче и делују, али суштина је у нечем много важнијем. Када се сравни са суштином и ефектима, јасно произилази да се цео ангажман САД, ЕУ и НАТО своди на наступ према „Косову” као будућем неспорном партнеру и признатој држави са циљем да се са неким тактичким корекцијама то коначно потврди. Како другачије тумачити: однос према ЗСО и Бриселском споразуму; уважавање КБС као војске; третман нелегитимних избора на северу КиМ и изабраних органа; репресивне мере и акције полиције и специјалних снага са ставом о легалности деловања; третман правосуђа које делује у „чврстом правном и институционалном оквиру” (Еулекс); скромно деловање Кфора са доминацијом НАТО-а и потпуно одсуство Унмника; карактер планираних казнених мера потпуно у оквиру приступних преговора за државу („Косово”), итд. Најпосле издвајање „Основног (Охридског) споразума”, као правно обавезујућег билатералног споразума који је стратешка основа целог концепта ЕУ и САД за решавање косовског питања на бази евроинтегративног процеса и са де факто признањем.

Потврђује се, дакле, став САД, кога следи и врх ЕУ, да је проблем методологија владања господина Куртија, а не основ „Косово” као држава са неспорним политичким системом и легалним институцијама које спроводе политику на територији суверене државе. Приштинска власт у том смислу и делује са циљем да променом фактичког стања то и потврди на целој територији КиМ, што не одудара од циља западних спонзора косовске независности.

Отуда нема мера, чак ни иницијатива, за спречавање или бар суспензију насилних мера и акција са репресијом, узурпацијом имовине, злоупотребом права и легализацијом неправа. Али има непоштовања међународног права, мандата Унмика и Кфора, драстичних повреда норми и стандарда материјалног и хуманитарног права. Тако да, реално гледано, у основи нема сукоба кључних интереса запада и деловања приштинских власти. Ризик је само могућ, међунационални сукоб на северу КиМ, али су за то резервисане робусне снаге на челу са Кфором (НАТО) са потпуно, сигуран сам, програмираном акцијом у том случају. Све остало је политика и притисак на Србију да уважи реалност и на Србе на КиМ, косовску државу у пуном капацитету. Уосталом, стална равнотежа са позивима Запада по правилу обема странама на деескалацију уверљиво илуструју стратешки приступ запада и комплементарно деловање западне и приштинске стране према истом циљу-потврди косовске државности.

Међутим, у целом надгорњавању на релацији Запад–Курти остаје главна брана њиховом заједничком циљу – отпору Београда признању „Косова” и Срба на КиМ сопственој негацији на вековним огњиштима који, шта год се мислило, објективно расте.

Дипломата