Моја земља је данас јадна

57. КАРЛОВЕ ВАРИ

Карлове Вари – У самој завршници 57. Карлове Вари фестивала, америчкој глумици, редитељки и активисткињи Робин Рајт (1966, Далас, Тексас) уручен је председнички „Кристални глобус” за свеукупну каријеру и њој у част приказан је филм „Принцеза невеста” Роба Рајнера из 1987. године, у којем је за улогу Батеркап добила и своју прву глумачку награду у каријери.

Отворена, насмејана, духовита и интелигентна, Робин Рајт је очарала гледаоце својим улогама и у филмовима попут „Форест Гампа” и у телевизијским серијалима попут „Куће од карата”, а у ексклузивном интервјуу за „Политику” открила је и своја размишљања о филму, режији, глумачким изазовима и четрдесетогодишњој каријери...

Разне политичке игре су на делу и овај наш свет као да је ископиран из „Куће од карата”, како се ви уклапате у ово у чему живимо данас, и као глумица и као активиста?

Збуњујуће је. Да, буквално. Свет је данас у приличном хаосу и нереду. Моја земља је јадна, управо сада и то је прва реч која ми пада на памет да бих је описала. Страшно је, јер не знам шта нам доноси будућност. Шта ће се догодити на изборима у Америци 2024. године? Хоћемо ли опет кренути лудим путем? Да ли ћемо икада моћи да се вратимо и погледамо шта се дешава у нашој индустрији забаве. Ови штрајкови, који су тренутно у току, потпуно су променили нашу индустрију. И вероватно ће бити горе. Уколико се глумци не изборе, неће се ништа направити и економски удар ће бити још већи. И ковид је много тога већ уништио. Нико више не хрли у биоскопе као некада. Осећам се као да улазимо у ледено доба. Осећам да морамо да се ресетујемо.

Када говоримо о вашем активизму да поменемо и то да сте суоснивач непрофитне организације која много помаже женама у Конгу, можете ли рећи колико вам је то важно?

Почело је тако што сам годинама била у кампањи, покушавајући да се подигне свест жена у Конгу. Статистика је говорила да је у Конгу на сваких 48 минута била силована по једна жена различитог узраста. Тамо је било више од шест милиона мртвих и нико заиста није знао за то у Америци. Не знам да ли сте ви у Европи то знали. И тако сам одлучила да будем њихов глас. Ишла сам у Конго, посећивала децу и жене од седам до 97 година које су свакодневно малтретиране, остајале без мужева и синова на селу у изузетно лошим условима живота. Подигли смо у Конгу групе комплексе цивилног друштва и изградили смо куће за стручну обуку, домове за мајке и децу и школе за децу. То је оно што радимо од 2016. године и што бих желела да се шири и настави.

Импресиван је лик глумице коју тумачите у филму „Конгрес” Арија Фолмана и сам процес кроз који она пролази у ери вештачке интелигенције, плашите ли се тога?

То толико брзо напредује да је застрашујуће. Пре неколико месеци смо Том Хенкс и ја снимили филм „Овде” Роберта Земекиса, базиран на истоименој графичкој новели и у њему су коришћене те „дубоке лажи” вештачке интелигенције. А то значи да Том и ја имамо по једног робота. И тај робот је преузимао интервјуе са мном када сам имала неких 17–18 година, радила телевизијске интервјуе поводом филмова и он заиста поседује све моје податке. И тако смо то у Земекисовом филму користили сада када Робин Рајт има 57, а Том Хенкс 66, а било је потребно да одиграмо ликове од њихових 19 до 90 година. Питала сам техничара на снимању зна ли куда то води, јер ако нам можеш дати невиност деветнаестогодишњака у очима и ако то можеш да постигнеш употребом вештачке интелигенције, више глумци неће бити потребни. Боб Земекис и ја се ту не слажемо. Он стварно мисли да ће нам глумци увек бити потребни, јер никада нећете добити сирове емоције које човек може да донесе. Ту је можда у праву, али сем емоција ти глумачки ликови створени вештачком интелигенцијом моћи ће све остало – од гласа до плеса. Једино где видим да то може бити стварно корисно је медицина.

Када ће „Овде” пред публику?

Следеће године.

Режирали сте филм „Земља”, чија је прича о бекству од свакодневне везе са светом, је ли то ваша фантазија?

Није, разлог зашто сам изабрала тај филм као први који потписујем као редитељ имао је везе са оним што се дешавало у свету у то време када сам добила сценарио. Било је то време када су насумични стрелци долазили у школе и ресторане, пуцали и убијали. Након неколико месеци сличних догађаја то је постало тако необавезно Као да су се људи на то били навикли. Једно пуцање и масакр више мање. Нисам могла то тако лако да прихватим и осећала сам се као да смо сви некако утрнули. И то је био и прелеп врхунац у сценарију који сам добила да режирам. Долази насумични странац и стрелац, спасава жену која умире. И она је на исти начин изгубила своју породицу, у насумичном пуцању. Оба лика су једно другом дали живот. И за мене је таква прича значила неку врсту повратка човечности.

Колико сте амбициозни да наставите своју редитељску каријеру?

Веома сам амбициозна. Имате ли нешто што бих могла да урадим сада?

Можда нешто из Србије, тамо имамо много идеја.

Да, али ви то имате на свом језику па морам прво да научим српски, али зашто да не. Да, дефинитивно желим да режирам све више и више.

Зашто неће бити трећег филма из франшизе „Чудесна жена”?

Не знам. Знате ли ви зашто? Не? Мислила сам да би то била веома успешна франшиза. Увек сам сматрала да је требало да снимимо филм о женама Амазонкама које познајете и прве две „Чудесне жене” су биле веома успешне, а зашто продуценти не желе трећи део, стварно не могу да претпоставим.

Многи филмови постају део наших живота, као што је то рецимо „Форест Гамп” у којем играте са Томом Хенксом, али сада у ери убрзаног преношења информација интернетом као да нема више грозничавости и сензације из старих добрих филмских времена?

Добра стара времена када није било спојлера. Интересантно је то што сте ме питали, јер тада на сету док смо снимали никада није било брбљања о томе шта радимо. Нико чак није желео ни да пише о филму док не изађе у биоскопе. И зато је сензација сусрета са новим филмом увек била велика. То је било потпуно другачије време у овом послу. А сада друштвене мреже, то је лудо, ништа више није свето.

Да се вратимо на „Кућу од карата”, јесте ли унапред знали колико ћете велику и значајну улогу тамо имати и да ћете чак режирати неколико епизода?

Лик Клер Андервуд у почетку није био толико значајан у сценарију, па сам чак мислила да ли то уопште да снимам. Некако је ту постојала као трофеј, председникова жена. Међутим, продуцент ми је рекао да се стрпим и да ме изненађења тек чекају и да ће Клер тек постајати значајнија и значајнија. Обећао ми је тада да могу да радим са писцима сценарија и да учествујем у креирању лика. Тако је и било. Клер је била веома стоична, тиха и прорачуната. Никад не знаш шта ће она да уради. А увек си некако знао шта ће Френк Андервуд да уради, зато што је увек са неким разговарао. Клер Андервуд је из сезоне у сезону заправо постала лидер. Моћна и опасна жена, прави вођа.

Допада ли вам се прелазак на квалитетан телевизијски серијал или сте и даље љубитељ филмова?

И једно и друго. Апсолутно обоје. Мислим да за већину нас који смо у овом послу тако дуго почетак рада се везује за телевизију па тек се онда прелазило на филм. У мом случају то је било учешће у успешним серијама „Жута ружа” и „Санта Барбара”. С друге стране, сви ми желимо равнотежу и повратак у нормалу и желимо да видимо биоскоп какав је некада био. Надам се да ће то поново постојати, али сматрам да је такође сјајно да имамо и стриминг платформе јер је ту негде будућност, али је и то измакло контроли јер су заборавили да размисле о томе како ће да плаћају глумцима, писцима и редитељима хонораре? Није се размишљало о томе, зар не?

Гледајући филм у биоскопу делите емоцију и доживљај са непознатим људима око себе и то је посебно искуство, али младе генерације радије гледају филмове на екранима свог телефона?

Да, то је за мене богохуљење. Најежим се када их видим како гледају у телефоне. Знам да ти је суђено да то имаш и да у то гледаш, али то је такође метафора за сужавање ума. Само постајеш све више изолован и све усамљенији и усамљенији.

У Карловим Варима вам је уручена та прелепо дизајнирана, али и веома тешка статуа као награда, шта кажете на то?

Мени је то прелепи поклон и сузе су ми кренуле када сам видела тај колаж исечака из филмова и серија у којима сам играла. Дуго сам у овом послу, али се не осећа да је то тако. Али, када погледате све ове исечке схватите да имам већ 40 година каријере.