Концентрација трговине испод просека ЕУ

Повод за овај текст је тај што пројекту „Стратегија и политика развоја трговине Републике Србије”, којим се трасира изградња модерног тржишта и трговине код нас, у медијима није поклоњена одговарајућа пажња, и поред доста исцрпне презентације у Влади Србије и у републичкој Привредној комори. Нажалост, сведоци смо да се читава расправа о стратегији трговине свела само на питања која се односе на монополе и марже у трговини Србије, што, иначе, чини само мали сегмент укупног истраживања.

Пројекат који је изложен на неколико стотина страница целовито је обухватио трговински сектор привреде Србије. Понуђени су кључни одговори на питања будуће структуре трговинског сектора и трговинске мреже, на политику конкуренције, развоја модерних институција трговине и посебно електронске трговине, затим на заштиту потрошача итд. Дати су и конкретни предлози и решења у домену трговинске политике и израде одговарајућих закона из ове области. Коначно, целовито је разрађен и нови управљачки модел за операционализацију предложених решења.

У истраживања је било укључено 25 научних радника из земље, као и познати консултанти из иностранства, међу њима и др Џон Досон један од водећих научника из Европске уније у области трговине. Сви извори и подаци су званичног карактера, како из Европске уније и других развијених земаља, тако и из Србије. Пројекат је припремљен за Министарство трговине и услуга, али напомињем да нико од званичника није утицао на ставове и решења који су у пројекту наведени.

У Стратегији су креирана три кључна сегмента која би требало да утичу на начин деловања Министарства трговине и услуга и Владе Србије у домену изградње модерног тржишта и трговине.

Први стратешки сегмент односи се на политику подстицања развоја малих и средњих трговинских предузећа код нас. Развој малих и средњих трговинских предузећа у интересу је малих произвођача који не могу да уђу у мрежу великих ланаца, а то је у интересу што бољег снабдевања потрошача, равномернијег регионалног развоја, запошљавања итд.

Други сегмент се односи на политику подстицања што бржег доласка иностраних трговинских ланаца на наше тржиште. Такву политику подржава чак две трећине од 1.800 анкетираних потрошача. Таква политика је, међутим, и у интересу произвођача, али и саме трговине која жели да иде у корак са модерним светом.

Трећи сегмент односи се на подстицање што интензивнијег ширења мреже водећих трговинских ланаца ван граница наше земље. То је стратешки интерес наше земље, јер се на тај начин остварује нова стратегија извоза и наши произвођачи тако могу успешно да пласирају производе ван Србије.

И коначно, да нешто кажем и о заблудама и нестручним оценама о концентрацији трговине и маржама у Србији. Ниво концентрације трговине у Србији је испод просека ЕУ. Тако, на пример, према Евростату, иначе званичној статистици Европске уније, учешће највеће трговинске компаније у малопродаји робом (пре свега, хране и пића) по појединим земљама је следеће: Аустрија 38 одсто, Данска 42, Словенија 46, Шведска 37, Велика Британија 31, док је у Србији то учешће 26 процената. Учешће пет највећих трговинских компанија је: у Аустрији 95 одсто, Немачкој 80 одсто, Словенији 87, Шведској 81, Великој Британији 77, док у Србији износи 40 одсто. Треба имати у виду да се и у извештајима појединих страних реномираних истраживачких кућа, као што је „Planet Retail”, такође, могу наћи подаци о томе да је ниво тржишне концентрације у малопродаји у Србији релативно низак,што је последица релативно неразвијене економије. За креирање политике развоја треба имати у виду да лидери на тржиштима наведених земаља најављују долазак на наше тржиште.

Када су у питању марже, изненађен сам колико на овом пољу има забуна. Чак се пласирају нестручне информације да су марже зарада трговине, а не извор њеног укупног прихода, из којег се покривају сви трошкови пословања. Тврдње да су марже у трговини Мађарске од седам и 12 одсто доводе грађане у забуну, јер тако ниски проценти бруто маржи не постоје нигде у свету. Исто тако, тврдње које се износе у јавности да се марже не могу упросечивати крајње су ненаучне и показатељ су непознавања елементарне струке. Не прати Евростат узалуд просечну маржу у трговини на мало, трговини на велико и трговини возилима у свим земљама ЕУ. Колика ће се маржа примењивати зависи од много фактора: од робне групе, продајног формата, степена конкуренције, нивоа тражње, локације, политике компаније, конкретног производа и сл. Исте стопе маржи имали смо само у бившем Совјетском Савезу, и то за време владавине Стаљина. Одузети трговини могућност да зарачунава различите стопе маржи за различите производе, продајне формате и локације значи спречити је да води ценовну конкуренцију. Зато молим оне које ова питања интересују да прочитају „Стратегију трговине” (налази се на сајту Министарства трговине и услуга), с тим да их третирају у оквиру струке, а не да их беспотребно политизују.

И на крају, што се мог става, као професора трговине, тиче наставићу и даље да истражујем трговину, а то значи да се бавим истраживањима и њене структуре и концентрације на тржишту Србије. И не само то, увек ћу, као и до сада, бити на линији стварања што оштрије конкуренције на тржишту Србије, јер је конкуренција била, јесте и биће основни покретач развоја трговине и укупне привреде.

Професор Економског факултета Универзитета у Београду, руководилац пројекта „Стратегија и политика развоја трговине Републике Србије”