Koncentracija trgovine ispod proseka EU

Povod za ovaj tekst je taj što projektu „Strategija i politika razvoja trgovine Republike Srbije”, kojim se trasira izgradnja modernog tržišta i trgovine kod nas, u medijima nije poklonjena odgovarajuća pažnja, i pored dosta iscrpne prezentacije u Vladi Srbije i u republičkoj Privrednoj komori. Nažalost, svedoci smo da se čitava rasprava o strategiji trgovine svela samo na pitanja koja se odnose na monopole i marže u trgovini Srbije, što, inače, čini samo mali segment ukupnog istraživanja.

Projekat koji je izložen na nekoliko stotina stranica celovito je obuhvatio trgovinski sektor privrede Srbije. Ponuđeni su ključni odgovori na pitanja buduće strukture trgovinskog sektora i trgovinske mreže, na politiku konkurencije, razvoja modernih institucija trgovine i posebno elektronske trgovine, zatim na zaštitu potrošača itd. Dati su i konkretni predlozi i rešenja u domenu trgovinske politike i izrade odgovarajućih zakona iz ove oblasti. Konačno, celovito je razrađen i novi upravljački model za operacionalizaciju predloženih rešenja.

U istraživanja je bilo uključeno 25 naučnih radnika iz zemlje, kao i poznati konsultanti iz inostranstva, među njima i dr Džon Doson jedan od vodećih naučnika iz Evropske unije u oblasti trgovine. Svi izvori i podaci su zvaničnog karaktera, kako iz Evropske unije i drugih razvijenih zemalja, tako i iz Srbije. Projekat je pripremljen za Ministarstvo trgovine i usluga, ali napominjem da niko od zvaničnika nije uticao na stavove i rešenja koji su u projektu navedeni.

U Strategiji su kreirana tri ključna segmenta koja bi trebalo da utiču na način delovanja Ministarstva trgovine i usluga i Vlade Srbije u domenu izgradnje modernog tržišta i trgovine.

Prvi strateški segment odnosi se na politiku podsticanja razvoja malih i srednjih trgovinskih preduzeća kod nas. Razvoj malih i srednjih trgovinskih preduzeća u interesu je malih proizvođača koji ne mogu da uđu u mrežu velikih lanaca, a to je u interesu što boljeg snabdevanja potrošača, ravnomernijeg regionalnog razvoja, zapošljavanja itd.

Drugi segment se odnosi na politiku podsticanja što bržeg dolaska inostranih trgovinskih lanaca na naše tržište. Takvu politiku podržava čak dve trećine od 1.800 anketiranih potrošača. Takva politika je, međutim, i u interesu proizvođača, ali i same trgovine koja želi da ide u korak sa modernim svetom.

Treći segment odnosi se na podsticanje što intenzivnijeg širenja mreže vodećih trgovinskih lanaca van granica naše zemlje. To je strateški interes naše zemlje, jer se na taj način ostvaruje nova strategija izvoza i naši proizvođači tako mogu uspešno da plasiraju proizvode van Srbije.

I konačno, da nešto kažem i o zabludama i nestručnim ocenama o koncentraciji trgovine i maržama u Srbiji. Nivo koncentracije trgovine u Srbiji je ispod proseka EU. Tako, na primer, prema Evrostatu, inače zvaničnoj statistici Evropske unije, učešće najveće trgovinske kompanije u maloprodaji robom (pre svega, hrane i pića) po pojedinim zemljama je sledeće: Austrija 38 odsto, Danska 42, Slovenija 46, Švedska 37, Velika Britanija 31, dok je u Srbiji to učešće 26 procenata. Učešće pet najvećih trgovinskih kompanija je: u Austriji 95 odsto, Nemačkoj 80 odsto, Sloveniji 87, Švedskoj 81, Velikoj Britaniji 77, dok u Srbiji iznosi 40 odsto. Treba imati u vidu da se i u izveštajima pojedinih stranih renomiranih istraživačkih kuća, kao što je „Planet Retail”, takođe, mogu naći podaci o tome da je nivo tržišne koncentracije u maloprodaji u Srbiji relativno nizak,što je posledica relativno nerazvijene ekonomije. Za kreiranje politike razvoja treba imati u vidu da lideri na tržištima navedenih zemalja najavljuju dolazak na naše tržište.

Kada su u pitanju marže, iznenađen sam koliko na ovom polju ima zabuna. Čak se plasiraju nestručne informacije da su marže zarada trgovine, a ne izvor njenog ukupnog prihoda, iz kojeg se pokrivaju svi troškovi poslovanja. Tvrdnje da su marže u trgovini Mađarske od sedam i 12 odsto dovode građane u zabunu, jer tako niski procenti bruto marži ne postoje nigde u svetu. Isto tako, tvrdnje koje se iznose u javnosti da se marže ne mogu uprosečivati krajnje su nenaučne i pokazatelj su nepoznavanja elementarne struke. Ne prati Evrostat uzalud prosečnu maržu u trgovini na malo, trgovini na veliko i trgovini vozilima u svim zemljama EU. Kolika će se marža primenjivati zavisi od mnogo faktora: od robne grupe, prodajnog formata, stepena konkurencije, nivoa tražnje, lokacije, politike kompanije, konkretnog proizvoda i sl. Iste stope marži imali smo samo u bivšem Sovjetskom Savezu, i to za vreme vladavine Staljina. Oduzeti trgovini mogućnost da zaračunava različite stope marži za različite proizvode, prodajne formate i lokacije znači sprečiti je da vodi cenovnu konkurenciju. Zato molim one koje ova pitanja interesuju da pročitaju „Strategiju trgovine” (nalazi se na sajtu Ministarstva trgovine i usluga), s tim da ih tretiraju u okviru struke, a ne da ih bespotrebno politizuju.

I na kraju, što se mog stava, kao profesora trgovine, tiče nastaviću i dalje da istražujem trgovinu, a to znači da se bavim istraživanjima i njene strukture i koncentracije na tržištu Srbije. I ne samo to, uvek ću, kao i do sada, biti na liniji stvaranja što oštrije konkurencije na tržištu Srbije, jer je konkurencija bila, jeste i biće osnovni pokretač razvoja trgovine i ukupne privrede.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac projekta „Strategija i politika razvoja trgovine Republike Srbije”