Њујорк тајмс: јединство НАТО-а све теже одрживо

ЊУЈОРК – Јединство НАТО-а, које амерички председник Џо Бајден слави на сваком кораку, све је теже одржати како одмиче рат у Украјини, пише Њујорк тајмс.

Као „одличан пример” тога, лист наводи текућу расправу о будућности Украјине.

Алијанса функционише по принципу консензуса, што све више љути веће чланице које обезбеђују већи део буџета.

Украјински председник Володимир Зеленски је протеклу недељу провео идући из једне у другу престоницу чланице НАТО-а како би добио подршку, чак је и запретио да се неће појавити на самиту у Вилњусу ако не буде остварен значајан напредак када је реч о чланству Украјине.

Међутим, у интервјуу за Си-Ен-Ен, председник Сједињених Држава је рекао да не мисли да је Украјина спремна за чланство у НАТО-у, као и да би њено придруживање Алијанси, докле год траје сукоб, довело до рата Сједињених Америчких Држава са Русијом. Амерички лист додаје да Бајден такве поруке шаље већ 15 месеци.

Са њим је сагласна и Немачка, али и неколико земаља које су некада биле део совјетског блока, верују да Украјину треба примити што пре или чим буде постигнуто примирје.

Неслагања око чланства могла би да буду скрајнута у други план чињеницом да дуго очекивана украјинска контраофанзива не напредује онако како је очекивано, као и да би Кијев могао да остане без муниције.

„Питање „Шта тачно обећати Украјини” биће најтеже на предстојећем самиту”, пише Њујорк тајмс.

Очекује се да ће у завршном коминикеу писати да је Украјини место у Алијанси, али и даље постоји расправа о томе да ли ће се додати „када услови то буду дозволили”.

Али, осим фраза, остаје спорно како Украјина тамо стиже и кроз који процес.

Међутим, на самиту у Вилњусу ће доћи до једног симболичног чина – односи НАТО-а са Украјином биће унапређени у „статус савета”, што значи да ће представници Кијева, када се разговара о кључним питањима, седети на састанцима као равноправни учесници са представницима осталих чланица.

На самиту ће такође бити одобрено ново обећање о одбрамбеним издацима које треба да замени оно договорено 2014. године, којим је планирано да савезници троше два одсто БДП-а на одбрану.

Подаци показују да то чини само 11 чланица од њих 31, а НАТО нема начин да их натера да те захтеве спроведу.

Такође, и можда једнако важно као и све остало, савезници ће дати политичко одобрење за израду првих детаљних ратних планова, о томе како да се одбрани читава територија НАТО-а, наводи амерички лист, преноси Танјуг.