Турска због Шведске под притиском савезника у НАТО-у

Турска се уочи састанака лидера земаља НАТО-а нашла под притиском савезника да би што пре дала „зелено светло” за улазак Шведске у војни савез. Како сада изгледа, пресудан би могао да буде сусрет председника Реџепа Тајипа Ердогана и Џозефа Бајдена почетком седмице у Виљнусу пре састанка на врху земаља НАТО-а који ће се одржати данас у Литванији.

„Америка снажно подржава улазак Шведске (као и Финске) у НАТО”, нагласили су у Белој кући после недавног сусрета председника Бајдена са шведским премијером Улфом Кристерсоном.

После руске војне интервенције у Украјини Шведска и Финска су се нашле под притиском водећих западних земаља, Америке пре свих, и одлучиле су да по кратком поступку без расписивања референдума прекину вишедеценијску неутралност. Турска је, међутим, њихов пријем условила заоштравањем, како кажу, борбе против терориста који су побегли из Анадолије и нашли сигурно уточиште у Скандинавији. Парламент у Анкари је у априлу верификовао пријем Финске која је у међувремену испунила турске захтеве. Стокхолм је још на листи чекања и Анкара се сада нашла под великим притиском савезника који желе да после украјинске кризе и на тај начин заоштре став према Москви, са којом Финска има границу дугу 1.300 километара. Шведска ће сигурно пре или касније постати члан НАТО-а али Ердоган, како се процењује, сада покушава да то искористи како би натерао и „старе” НАТО савезнике да заоштре став према терористима из Турске који последњих година мирно живе у САД, Грчкој, Немачкој, Белгији, Француској.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је на мукама али се не предаје: крајем недеље у Бриселу је организовао састанак министара спољних послова Турске, Финске и Шведске али очигледно није успео да постигне видљив напредак. Нови шеф турске дипломатије Хакан Фидан био је у телефонском контакту са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном али после тога нису саопштене било какве појединости.

Шведска покушава да удовољи захтевима Турске: суд у Стокхолму је ове седмице први пут осудио једног Курда на четири године и шест месеци затвора зато што је финансирао у Турској забрањену Радничку партију Курдистана (ПКК). После тога он ће бити депортован. Стокхолм је у међувремену променио и закон који властима отвара могућност да могу правно да гоне оне који подржавају и финансирају активности екстремиста.

После недавних председничких избора на којима је победио Ердоган, Турска је на тренутак почела да ублажава ставове око пријема Шведске у НАТО. Поготово што она очевидно не жели, иако се то јавно не каже, да због тога иритира моћног савезника с друге стране Атлантика пошто већ дуже време жели да купи 40 нових борбених авиона Ф-16 као и делове за модернизацију постојеће застареле флоте. Тај захтев Анкаре нашао се на листи чекања због противљење конгресмена у Вашингтону који то условљавају пријемом Шведске у НАТО. И кад се учинило да ће Анкара подићи рампу из Стокхолма је стигла нова провокација: један екстремиста испред тамошње џамије запалио је Куран. Локалне власти нису реаговале да спрече то светогрђе. Тај инцидент изазвао је оштре протесте, не само у Анкари, него и у многим исламским земљама поготово што се то, очевидно не случајно, десило у време Курбан бајрама.

„Као што није слобода запалити цркву или синагогу, тако није слобода запалити Куран… У рукама тог менталитета ’слобода мишљења’ је алат који легитимише све облике исламофобије и ксенофобије”, оптужују у Анкари шведске власти који не губе наду да ће ова земља постати чланица НАТО-а.