Напад на Кину – тајна историја Америке

Крајем шездесетих година прошлог века и почетком седамдесетих, Данијел Елсберг, амерички маринац, образован на Универзитету Харвард, и са приступом војној обавештајној служби на највишем нивоу, био је шокиран апсолутном неморалношћу спољне политике Сједињених Америчких Држава. Закључио је да је та политика изграђена на лагању свих о томе шта ради амерички војни и обавештајни сектор.

Зато је Елсберг 1971. објавио тајну историју рата у Вијетнаму, коју је штампа назвала „Пентагонски папири”. Ухапшен, претиле су му године затвора. Но када су људи спознали дубину преваре, Елсберг се постепено претворио у хероја и судија га је ослободио кривице. Постао је познат као први узбуњивач, један од најхрабријих Американаца, творац историје...

Пола века касније, Елсберг, који је 16. јуна преминуо у 92. години, открио је детаље о строго поверљивим плановима САД за нуклеарни напад на Народну Републику Кину. Милиони људи би умрли током бомбардовања планираног за 1958.

САД су већ биле бациле по атомску бомбу на Хирошиму и други град Нагасаки шестог и деветог августа 1945. како би убрзале безусловну предају Јапана на крају Другог светског рата. Погинуло је најмање 129.000 људи, већином цивили.

Атомске бомбе на Јапан остају једина употреба нуклеарног оружја у историји ратова. Но, одавно је познато да су САД разматрале „нуклеарни удар” на Кину још током Корејског рата од 1950. до 1953. године.

У чланку у „ Монд дипломатик”, у децембру 2004, историчар са Универзитета Чикаго Брус Камингс навео је да је генерал Даглас Макартур, командант снага Уједињених нација у Кореји, изјавио деветог децембра 1950. како би волео да командант, по свом нахођењу, користи атомско оружје на источноазијском полуострву. Две недеље касније је Макартур, представио„листу циљева за успоравања” напредовања севернокорејских трупа и кинеских „народних добровољаца”, за шта му је било потребно 26 атомских бомби.

У интервјуу објављеном постхумно, Мак Артур је казао да има план који би омогућио победу у рату за 10 дана, цитирао га је Кумунгс, један од најбољих познавалаца „заборављеног рата”, како је иначе позната војна на Корејском полуострву. Била је једна од суровијих после Другог светског рата, са близу четири милиона погинулих цивила Корејаца и војника на свим странама.

Коришћењем атомских бомби би се, по Макартуру, „раширио иза нас — од Јапанског (Корејци га зову Источно море) до Жутог мора — појас радиоактивног кобалта... Његов активни животни век је између 60 и 120 година. Најмање 60 година није могло доћи до копнене инвазије на Кореју са севера.„Према Камингсу, Макартур је био уверен да Руси не би ништа предузели у вези са овом екстремном стратегијом.

Према Камингсу, САД су поновној употреби атомског оружја биле најближе у априлу 1951, када је председник Хари Труман сменио Макартура. Професор сматра да је Труман то учинио не само због непослушности славом овенчаног генерала већ и што је желео да има поузданог команданта на лицу места, уколико Вашингтон одлучи да употреби нуклеарно оружје.

Натраг на Елсберга „узвишени узбуњивач” је 2021. открио све детаље тајних планова за коришћење америчке атомске бомбе против НР Кине. Поделио је оригиналне документе из 1958. Но, откриће је, за разлику од 1971. и „Пентагонских папира”, било мало покривено у средишњим светским медијима, и потом је прича брзо нестала.

У врело лето 1958. смо се у ондашњој Југославији будили уз јутарње радијске вести о свакодневним артиљеријским бомбардовањима острва Квемој и Мацу, а под контролом власти Тајвана, а у близини обале НР Кине. Топовска паљба кинеске Народноослободилачке војске (НОА) на мала острва у Формоском теснацу крцатим тајванским, али и трупама САД била је део тзв. Друге тајванске кризе.

Тада је у Вашингтону донета одлука да ће, у „ситуацији у којој би се догодила комунистичка војна офанзива на Тајван, бити узвраћено америчким нападом атомским оружјем на кинеско копно”. На заседању здружених начелника штабова је председавајући командант ваздухопловства генерал Нејтан Твининг изјавио да је употреба атомског оружја „неизбежна”, а планирање „мора произаћи из те претпоставке”.

Генерал је резимирао да ће америчка војска почети нападом у области Амоја (данашњег Сијамена), користећи нуклеарно оружје мале снаге од 10 до 15 килотона. У почетку би циљеви биле ваздухопловне базе како би биле утишане критике „мировњака”.

У том тренутку би, претпостављале су америчке војсковође, кинески комунисти можда окончали борбу. У супротном, истакао је Твининг, САД не би имале другу алтернативу осим да нанесу нуклеарне ударе дубоко у Кину, све до Шангаја.

Уколико би се Кинези и даље одупирали, нуклеарни рат би започео, наведено је у сажетку документа. „Председавајући је сугерисао да би то готово сигурно подразумевало нуклеарни одговор на Тајван, а можда и на Окинаву”, јапанско острво под контролом војске САД.

Пошто НР Кина тада није имала атомско оружје, амерички генерали су замишљали да су Пекинг, и Москва, главни град Совјетског Савеза, јединствени у монолитном блоку „комуниста”. Ерго, одмазда Кинеза била је загарантована јер су Совјети имали атомске бомбе. Нуклеарни рат би убио милионе људи у Азији (али релативно мало Американаца – „предност” нуклеарног оружја исказана у Хирошими и Нагасакију).

Америчка војска никада није применила планове из 1958. Кинеско руководство је одлучило да се усредсреди на догађања на копну (усред кампање „Велики скок напред” и тешкоћа у снабдевању храном). Заузет је став који би данас био назван „стратешко стрпљење” према режиму на Тајвану.

Елсберг, као још увек непознат, поред будућих „Пентагонских папира” копирао је још једну строго поверљиву студију написану 1966, у којој су укратко изнети планове за нуклеарни напад на Кину 1958. Говорило се о постојању таквог плана, али детаљи никада нису објављени.

Током година и деценија са званичних докумената о америчким војним активностима у Азији су скидане ознаке тајности. Но, одељци о планирању нуклеарне инвазије САД на Кину су остајали строго поверљиве информације. Елсберг је схватио да само он има комплетан, нецензурисани документ.

Уз то је 2021. разумео да се историја понавља, а САД поново кокетирају са идејом војне авантуре која би могла довести до нуклеарног рата око Тајвана. Тим више што је НР Кина суочена са Макартуровим претњама почела средином педесетих година прошлог века да развија сопствени нуклеарни арсенал. Кина је 16. октобра 1964. детонирала своју прву атомску, а већ 17. јуна 1967. прву водоничну бомбу.

Кина је прва земља која је предложила да се нуклеарне силе обавежу да неће прве користити то оружје. У завршном интервјуу, који је вашингтонски дневник „Политико” објавио овог четвртог јуна, Елсберг је рекао да су САД и даље светски хегемон, а да је ситуација опасна. „На ивици смо да разнесемо свет због Крима, Тајвана или Бахмута”, упозорио је.

Но, Елсбег је казао како верује да вреди покушати. Још 2011. је написао: „Лични ризици су велики. Ипак, могли би бити спасени животи које би рат однео.”

Уредник и новинар