Боље под сунцобран него код хирурга

Упозорење др Марка Јеврића, специјалисте опште хирургије Института за онкологију и радиологију Србије, да међу нашим људима не постоји довољно развијена свест о  штетности сунчања треба схватити више него озбиљно. Он свакодневно оперише пацијенте с дијагнозом рака дојке и штитасте жлезде, али у последње време примећује и пораст броја меланома, малигног рака коже. Меланом је све учесталији код младих од 18 до 28 година. Готово 80 процената ових случајева повезано је с одласком у соларијуме.

И многи други специјалисти поручиће исто: препланулост је неважна у односу на ризик који носи.

Јавља се на кожи, али и слузници и оку

Др Јеврић објашњава да је меланом малигни тумор који води порекло од меланоцита – ћелија које производе пигмент. Најчешћи је меланом коже, али неретко се јавља и меланом слузница дигестивног, генито-уринарног тракта, као и меланом ока.

– Најзначајнији фактор ризика је излагање ултравиолетном зрачењу сунчањем или у соларијуму. Опекотине од сунца, посебно у раном детињству, могу бити значајан фактор ризика, а томе доприноси и тип коже, као и број младежа. У већем ризику да оболе су особе светлије пути, светлије боје очију, оне с већим бројем пигментних атипичних лезија. Око десет одсто меланома коже односи се на фамилијарне форме, тако да позитивна породична анамнеза такође спада у фактор ризика – наводи др Јеврић.

Даље каже, како меланом у око 30 одсто случајева настаје из пигментне промене коже, неког атипичног младежа, али се чак у 70 процената јавља на претходно неизмењеној кожи. Код жена се чешће формира на потколеницама, а код мушкараца на леђима, мада се код оба пола може наћи и на било ком другом делу тела.

Невоља је што се отприлике тек петина ових тумора открије у раном стадијуму, када је хируршком интервенцијом болест могуће ставити под контролу. Већина оболелих јави се с узнапредовалом формом, упркос томе што је за рано откривање довољан безболан и једноставан преглед коже, уз помоћ дермоскопа.

На преглед лекару требало би да се јаве, пре свих, особе које имају много младежа на телу, ма како да они изгледају. За почетак да се обрате изабраном лекару, који ће их обавезно упутити дерматологу.

– То су особе које имају више од 50 пигментних лезија, младежа (невуса) или више од 20 на рукама и раменима, они који у породици имају особу с овим раком или им је некада раније био уклоњен меланом. Преглед треба да се уради и када се уочи један или више атипичних младежа. У ризичној групи су и особе старије од 50 година, које имају оштећења коже због сунца, али и млађи од 15 година с урођеним невусима, (у већини случајева бенигним). И, наравно, сви који примете промену у величини, боји и облику неког младежа и било какву атипичну варијацију – објашњава наш саговорник.

Лечење зависи од фазе у којој је болест откривена. Златни стандард је хируршко лечење.

– Када се посумња на меланом, сумњива лезија уклања се у целости, примењује се такозвана ексцизиона биопсија. Када то није могуће, предлаже се биопсија дела промене, да би се урадила хистопатолошка анализа, јер једино се тако са сигурношћу може поставити дијагноза – каже др Јеврић.

Одлуку о даљем лечењу треба да донесе конзилијум лекара, узимајући у обзир опште стање пацијента, придружене болести, локализацију, захваћеност лимфних чворова, као и удаљених органа.

– Пацијенти у узнапредовалој или метастаској фази болести лече се хемиотерапијом, имунотерапијом, циљаном, таргет терапијом када је то могуће, а некада и комбинацијом наведених модалитета – објашњава наш саговорник.

Ова прича не треба да уноси панику, нарочито у летње доба, када многи уживају у сунчевим зрацима, али свакога треба да подстакне да размишља о одговарајућој заштити. Осим тога, по речима хирурга, није свака повреда младежа обавезно сумњива, нити ће се из ње развити меланом. Ипак, истиче др Јеврић, сваки младеж, био повређен или не, али и сваку промену, требало би прегледати и проценити има ли евентуалне асиметрије, промене боје, брзог раста.

Кад можемо да одахнемо

 Зато он саветује редовни самопреглед, макар једном месечно,  као и дермоскопски преглед барем једном годишње, поготово за особе у ризичној категорији.

Уколико хистопатолошки налаз потврди да је реч о такозваном ин ситу карциному, дакле ограниченом, као и када се утврди да се болест није проширила, пацијент може да одахне и само долази на редовне контроле.

Др Јеврић апелује да се смањи излагање директном сунчевом зрачењу, да се уведе селективна или чак потпуна забрана употребе соларијума.