Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Командант Реми започео сведочење на хашком суђењу за злочине ОВК

Командант Реми започео сведочење на хашком суђењу за злочине ОВК
Рустем Мустафа (Фото Принтскрин)

Један од бивших заповедника ОВК, задужен за оперативну зону Лаб, Рустем Мустафа звани Реми започео је данас сведочење на суђењу команди ове терористичке организације – Хашиму Тачију и тројици његових саучесника који се терете за злочине на Косову и Метохији, као и у Албанији, 1998-99.

Мустафу, који је био заповедник ОВК у оперативној зони Лаб код Подујева, за сведока је позвало тужилаштво, које је најавилио да ће га испитивати 12 сати.

Мустафа је први сведок у овом процесу који би могао да говори директно о улози Тачија и његовим поступцима током рата на КиМ. За унакрсно испитивање овог сведока одбрана је тражила чак 23 сата.

Саслушање Мустафе почело је предочавањем две директиве ОВК, упућене из Приштине оперативним зонама у новембру 1998. године, о томе како контактирати са члановима посматрачке мисије ОЕБС, са дипломатама и новинарима током примирја са снагама СРЈ. За тужилаштво су ови докази важни јер се тиме доказује да је ОВК већ у јесен 1998. била организована војна формација са централном командом, што оптужени поричу.

Мустафа је изјавио да се тих директива не сећа, али је потврдио да их је потписао портпарол ОВК Јакуп Краснићи, иначе један од оптужених.

„У ОВК је било разговора о лепом понашању према посматрачима и новинарима, али се не сећам овог документа”, рекао је Мустафа.

„Да ли је врх ОВК поставио официра за везу са мисијом ОЕБС у вашој оперативној зони”, питала је тужитељка Клер Лосон.

„Не, ја сам именовао три-четири припадника да контактирају с том мисијом”, одговорио је сведок.

Након што је Лосон предочила документ с Краснићијевим потписом, у коме пише да је за контакте с мисијом ОЕБС у оперативној зони Лаб био задужен Фатмир Хумоли, Мустафа је тврдио да је то грешка. Наслов документа од 19. новембра 1998. који је тужитељка показала Мустафи гласио је „ОВК, њено ширење на терену и односи са мисијом ОЕБС”.

„Можда су њега именовали, али ја о томе нисам ништа знао. Хумоли је најмање био укључен у то”, рекао је Мустафа.

Мустафа је изјавио да су српске снаге биле у његовој земљи противзаконио и кршиле споразум о примирју.

„Линија фронта у зони Лаб је ишла од места Мајац, око Подујева , до села Добратин и Лапашница. Ту линију смо држали до НАТО бомардовања”, изјавио је Мустафа.

Рекао је да је његов заменик био Кадри Кастрати, звани Даја.

Тужитељка је прочитала одломак из књиге „Командант Реми говори” у којем Мустафа описује Кастратијев долазак у команду зоне Лаб у Ликовцу. Мустафа је изјавио да је та књига интервју о догађајима из ратног периода и да је команда ОВК одобравала његов избор за заменика.

Мустафа је, да подсетимо,  2015. на Косову био правоснажно осуђен на четири године затвора због ратног злочина над косовским Албанцима, након што је укинута прва пресуда од 17 година затвора због убиства петорице цивила. Био је  високи функционер Тачијеве Демократске партије Косова и одликован је за „допринос слободи и независности”.

Један је од првих припадника ОВК које је саслушало тужилаштво под руководством Џека Смита а након што је позван у Хаг, Тачи га је поставио за саветника с годишњом платом од 18.000 евра, објавили су медији на КиМ.

Тужилаштво је ову информацију наводило као доказ да је Тачи опструисао рад суда у Хагу.

Оптужница Тачија (54), Кадрија Веселија (55), Реџепа Селимија (52) и Јакупа Краснићија (72) терети за злочине у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над  407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. У судском поступку статус жртве има 140 особа.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весели министар за обавештајне послове, Селими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.