Заштита парка не угрожава власника поседа

Ужице – У Србији је тренутно под заштитом 6,4 одсто њених природних подручја: у националним парковима, резерватима, парковима природе. То је, са око 600 заштићених зона, тек нешто више од половине простора који, како стратегије развоја налажу, код нас треба заштитити. Најмање 11 одсто територије ваља обухватити заштитом. Такви су и стандарди које је успоставила ЕУ – минимум десет одсто.

Циљ заштите природних добара од националног значаја, кажу стручњаци, није конзервација, већ усклађени, одрживи развој тог подручја. А њоме је увек обухваћена и приватна и државна својина, с тим што у заштићеном подручју право приватне својине остаје загарантовано, нико га не одузима. Заштита оставља газду на његовом простору, али му, практично, даје старатеља.

Управо на овом питању – судбини приватних поседа на новозаштићеном терену „Парка природе Мокра Гора” на планини Тари – последњих дана су се ломила копља. У средишту пажње нашао се протест у селу Кремна, чији житељи имају приватна имања на Љутом пољу и Добром пољу на Тари, терену од укупно око 5.500 хектара, који је Влада Србије, својом уредбом почетком овог месеца, ставила под заштиту, прикључивши га мокрогорском „Парку природе”. Пре протеста, неко је, да покаже негодовање, секиром у новозаштићеном подручју исекао дебеле греде и оборио тек постављени билборд на коме је писало „Парк природе Мокра Гора”.

Тако су се поједини Креманци и њихове комшије забринули за своје поседе, те одмах осули паљбу на државу, ренџере и Емира Кустурицу, директора „Парка природе Мокра Гора”. Запитали се како је могуће без икакве јавне расправе донети ту уредбу, да ли она значи да ће они плаћати пролаз кроз своја имања, зашто се не знају правила игре. Да ли се лепота оплемењује ускраћивањем права, како да уз ренџере обезбеђују своју егзистенцију: чувају стоку, обрађују земљу, посеку које дрво да се огреју и децу одшколују, поставили су питања. Протесту Креманаца прикључили су се и ужички ловци. А било је на том збору и ружних ствари: претњи, помињања оружја, увреда на рачун Кустурице, због чега редитељ већ размишља да против неких преоштрих говорника покрене судски поступак. Ипак, највише је било народне неупућености и непознаница онога што заштита предвиђа.

Ствари су се, после тог протеста и написа у јавности, ипак мало примириле, па је дошло и до разговора Кустурице са незадовољницима из Кремана.

Али, недоумице су остале: шта се заштитом заиста мења, да ли се нешто ускраћује сопственицима поседа, ловцима, градитељима у Добром и Љутом пољу?

– Кад је реч о пашњацима и шумама, баш ништа се доношењем уредбе не мења – одговара на наше питање Кустурица. – Ако је човек имао стоку, пашњак, шуму, ниједна делатност која је до сада постојала се не спречава. Наравно, сеча дрвећа у заштићеном је дозвољена, али у складу са прописима. Уосталом, већ су постојале шумске основе по којима су мештани пре заштите у оквиру приватних шума секли, па се то неће мењати – колико раније толико и сада.

Што се лова тиче, заштитом се добијају правила игре у којима се смањује могућност прекршаја. Раније, каже наш саговорник, ловце нико није контролисао, кад је ловостај један или двојица ловочувара простор од 10.000 хектара не могу никако да контролишу.

– Ловне основе које ужички ловци праве на период од десет година усклађиваће се с нашим једногодишњим плановима, да се прилагодимо ми њима и они нама, све одвија по неком извеснијем плану где се смањује могућност оног што је забрањено. Наравно, ово није неки хир, ни нечија воља, већ политика државе која мора да поштује и одређене међународне прописе – каже Кустурица.

Оно што ће се спречавати и ограничавати је дивља градња. У првој зони заштите градња је потпуно забрањена, то су најочуванији екосистеми који треба да остану у таквом стању. Друга зона дозвољава доградњу, и то нешто што је традиционалан начин живота, а трећа је предвиђена за развој еколошког туризма и за додатну инфраструктуру. Управо је на Добром и Љутом пољу та трећа зона. Ту је потребно урадити планску документацију, с тим што је могуће тамо где су насеља, имања и окућнице, а уз сагласност Министарства за заштиту животне средине, дограђивати и реновирати куће и без планске документације.

– Састао сам се са Креманцима и приметио да они имају утисак да се територија Доброг поља заштићује да бих ја могао да инвестирам и своје инвеститоре да доведем, што није тачно. Од почетка разумем њихову емоционалну реакцију, а они не схватају да су без заштите изложени тржишној ветрометини, изједначени са много моћнијим инвеститорима, те да их моћник из Абу Дабија или Норвешке може одувати као салвету на ветру. Заштита им обезбеђује боље стање у томе, штити на тој ветрометини њихову дедовину на коју се позивају. Исти је случај био да је неко хтео да дође и копа никл, а сад више не може. Никад овде неће бити рудник који може да загади пола Србије – сумира директор „Парка природе Мокра Гора”.

Какве шансе и перспективе заштита нуди сопственицима приватних поседа? Нуди им се развој, боља комуникација, лакши приступ кредитима у чему ће им се помоћи, развој какав је у Мокрој Гори, објашњава Кустурица.

– Сад тај напредак – додаје он – треба да се настави у Добром и Љутом пољу, да они који се сада буне кроз планску документацију развијају шта желе: сточарство, туризам. Управо смо, захваљујући разумевању министра Оливера Дулића и његовог министарства, примили у надзорну службу (ренџере) пет момака из Кремана. Сваки од њих у Добром пољу има имање. Они ће надгледати тај заштићени простор. Креманци ће, као наше добре и племените комшије, у будућности видети благодети ове заштите, како у радним местима, тако и шансама за развој. Иначе, будућност овог краја је стварање великог резервата биосфере, који би се простирао на обе стране Дрине: обухватио би Тару, Мокру Гору и Заовине, с једне, те Вишеград, Сребреницу и Рогатицу, с друге стране реке. То је степеница на путу развоја једног међународног пројекта да би се ускладио развој, природа заштитила.

Оно што се догађа око протеста у Кремнима, редитељ посматра као остатке самоуправног социјализма, у коме је самоорганизовани народ имао свој глас и окупљао се.

– Они, као и многи Срби, не схватају да правда и закон нису исто, код нас народ меша та два појма. Они емоционално доживљавају правду, што је дивно, али закон с правдом често нема везе – каже на крају Емир Кустурица.

Бранко Пејовић

-------------------------------------------------------

Кустурица завршио са инвестирањем

На питање како одговара на замерке да он свуда гради, а другима не дозвољава, Емир Кустурица одговара:

– Ја сам преинвестирао. Имам огромне инвестиције које се завршавају хотелом крај скијалишта, тако да немам намеру за градњу на подручју Доброг и Љутог поља. Што се мене тиче, бићу срећан да се направи тај план и у оквиру плана буде све што се мештани договоре и што желе да раде. Само да то буде у неком пројекту и не изложимо се опасности да постанемо Златибор или Будва.