Раст српског БДП-а у 2023. години износиће 2,5 одсто

Министарство финансија процењује,  узимајући у обзир актуелне економске трендове и изгледе за међународно окружење, да ће раст БДП у 2023. години износити 2,5 одсто, док ће у 2024. години убрзати на 3,5 одсто.

Макроекономска кретања почетком 2023. године генерално су на нивоу пројектованих, наведено је у документу Упутство за припрему буџета Републике Србије за 2024. годину и пројекција за 2025. и 2026. годину.

Међутим, неизвесност присутна код пројекција остаје далеко већа од уобичајене због природе и обима шокова на глобалном нивоу.

Како је наведено, ризици макроекономског оквира у највећој мери потичу од неизвесности у погледу развоја ситуације у Украјини и утицаја нових међународних економских и политичких односа, као и од стабилности глобалног финансијског система.

Према подацима Републичког завода за статистику, раст БДП у првом кварталу 2023. године износио је 0,7 одсто међугодишње.

Посматрано са производне стране, економски раст у првом кварталу 2023. године био је вођен услужним делатностима и додатно подржан растом индустријске производње.

У оквиру сектора услуга забележена су дивергентна кретања.

Позитиван допринос расту наставио је да даје сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ), туризма, као и административних и стручних услуга, док је негативан допринос дошао од трговине, као и од делатности са доминантно државним учешћем (образовање, здравство, јавна управа).

Укупна индустријска производња је остварила раст бруто додате вредности од 2,3 одсто међугодишње, пре свега као резултат стабилизације у производњи

електричне енергије, док је прерађивачка индустрија услед смањене спољне тражње забележила пад од 1,5 одсто.

Готово неутралан допринос расту БДП потекао је од грађевинарства, док је пољопривреда под претпоставком просечне пољопривредне сезоне забележила раст од око 5,4 одсто.

Негативан допринос имали су нето порези као последица мање реалне потрошње домаћинства.

Посматрано по агрегатима употребе, раст БДП у првом кварталу 2023. године био је у потпуности вођен нето извозом, док је допринос домаће тражње био негативан.

Ефекат на страни понуде уз умерени опоравак спољне тражње у овом периоду, резултирао је растом реалног извоза од 8,3 одсто међугодишње.

С друге стране, увозна активност забележила је пад од 1,8 одсто, пре свега као последица мањег увоза енергената.

Приватна потрошња, под утицајем инфлације и високе

прошлогодишње базе, забележила је реални пад од 0,2 одсто.

На висок прошлогодишњи базни ефекат утицала је импулсивна куповина становништва непосредно по избијању конфликта у Украјини, као и фискални стимулус у виду подршке младима и пензионерима током првог квартала претходне године, преноси Танјуг.

И даље присутна неизвесност одражава се на поверење инвеститора, али је ниво инвестиција у основне фондове остварио благи раст у односу на први квартал претходне године.

Главни негативни допринос расту БДП потекао је од залиха, пре свега као последица базног ефекта односно високог увоза енергената почетком претходне године као и потрошње током зимских месеци.