Вашингтон убедио Ердогана да „подигне рампу” за Шведску у НАТО-у

Председник Турске је у последњем тренутку попустио под притисцима савезника и обећао да ће парламент у Анкари покренути процес за ратификацију захтева Шведске за пријем у НАТО. После овог заокрета Анкара очекује да ће коначно оживети годинама замрли процес уласка у Европску унију и да ће Америка одобрити Турској куповину борбених авиона Ф-16, коју је Конгрес досад условљавао давањем зеленог светла за улазак Шведске у војни савез.

Заокрет се формално догодио на састанку Реџепа Тајипа Ердогана и шведског премијера Улфа Кристерсона, који је у Вилњусу организовао генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг. Турски медији откривају да је пре одласка у Литванију Ердоган телефонски разговарао с америчким председником Џозефом Бајденом, али појединости нису саопштене јавности.

„Ово је историјски дан. Председник Ердоган је прихватио да турској скупштини проследи протокол о приступању Шведске у НАТО-у”, изјавио је Столтенберг после вишечасовног састанка у Вилњусу. Анкара је досад блокирала улазак Стокхолма у алијансу тражећи заоштравање односа против терориста који су последњих година побегли из Анадолије и нашли уточиште у овој скандинавској земљи.

Договор у Виљнусу одмах су поздравили у САД и другим земљама чланицама војног савеза. После интервенције Москве у Украјини, НАТО је по хитном поступку „убедио” Шведску и Финску да прекину вишедеценијску неутралност како би учврстио стратешке позиције алијансе ка Русији: у Балтичком мору и на североистоку Европе, где Хелсинки има више од хиљаду километара дугу границу с Русијом.

„Спремни смо да сарађујемо с председником Ердоганом и Турском на јачању заједничке одбране и одвраћања у евроатлантској зони”, пренели су медији прво реаговање Џозефа Бајдена.

Договор у Виљнусу подржали су и многи чланови америчког конгреса, који су досад често критиковали „диктаторску” владавину Ердогана и већ дуже време прете да ће блокирати продају 40 војних авиона Ф-16 Турској уколико не подигне рампу за проширење НАТО-а у Скандинавији. У Анкари се сада надају да ће одмрзавање процеса за пријем Шведске отворити пут и за решење многих проблема који оптерећују односе две водеће земље НАТО-а, који су почели после одлуке Анкаре да 2017. године купи руске ракетне система С-400. Пентагон је после тога искључио Анкару из производње и куповине најсавременијих „невидљивих” америчких авиона Ф-35. У тај пројекат Турска је пре тога уложила милијарду и 300 милиона долара и сада тражи надокнаду куповином авиона Ф-16 и резервних делова.

Турска покушава да случај Шведске искористи и за оживљавање односа с Европском унијом, који су већ годинама на споредном колосеку. У Бриселу су поздравили одлуку Анкаре да отвори процес за пријем Шведске, али су истовремено поручили да се то не може доводити у везу с проширењем ЕУ. „То је вештачко повезивање чланства Турске у ЕУ и чланства Шведске у НАТО-у. То су два одвојена процеса који теку паралелно”, изјавио је представник за медије Европске комисије.