О Шмиту и Уставном суду БиХ можда и пред СБ УН

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Разматрање могућности одржавања седнице Савета безбедности УН о деловању Уставног суда БиХ је случај незабележен у досадашњој историји Уједињених нација – ово тело је по Повељи УН једино задужено за мир, који је угрожен неуставним одлукама тог суда, оцена је професора Уставног права Милана Благојевића, након најаве да би се о кризи која је наступила у БиХ могло расправљати на Ист Риверу.

Русија је пре неки дан у Савету безбедности УН покренула питање о „опасној ситуацији око Уставног суда”, потврдио је портпарол сталне мисије Русије при УН Фјодор Стржижовски. Након тога, из Српске су најавили да ће у СБ УН упутити апелацију поводом статуса Кристијана Шмита, који се, како то тврде у Бањалуци, лажно представља као високи представник, јер није именован у складу с Дејтонским споразумом.

„Услед провокативних промена правила његовог рада, Република Српска је искључена из процеса доношења одлука”, рекао је Стржижовски, који је наставак рада тројице страних судија у Уставном суду описао као анахронизам.

Наиме, Уставни суд БиХ је 19. јуна објавио да је избрисао одредбу у Правилу овог суда о одгађању седнице ако не присуствују најмање тројица судија које је изабрао Представнички дом Парламента ФБиХ и најмање један судија (од двојице) кога је изабрала Скупштина РС. Уследила је одлука парламента у Бањалуци којом су одлуке Уставног суда БиХ и високог представника суспендоване на територији тог ентитета.

Тим поводом, председник Скупштине РС Ненад Стевандић подсетио је да је криза у БиХ почела због непоштовања резолуција Савета безбедности. Истакавши да Српска неће дозволити да јој неко намеће законе, Стевандић је за Радио-телевизију РС нагласио да је РС демократски и правно уређена и да је свако наметање антиевропско и антицивилизацијско.

„Посланици у скупштини усвајају законе, председник РС потписује указе”, навео је Стевандић и додао да Српска функционише као правно друштво, те да „не дозвољавамо да имамо мање права од других народа на свету”.

Правник Огњен Тадић од расправе у УН очекује да се јасно види да Српска нема никакав проблем са дејтонском институцијом Уставног суда БиХ, него да БиХ има проблем са већином судија тог суда „који су се ставили на услугу ревизионистичке политике”.

Познаваоци дипломатских процедура појаснили су да је потребно да постоји предлог да би нешто дошло на дневни ред СБ, а да би се нешто усвојило као дневни ред потребно је да од 15 чланица за њега гласа девет, након чега би уследила дебата.

Генерални секретар владајућег СНСД-а је рекао да Уставни суд својим одлукама настоји да наруши парламент РС и да постоји „удар и на имовину РС”. „Такозвани високи представник и Уставни суд желе да нам узму имовину. Али ми ћемо задржати све оно што припада Српској”, навео је Петровић и најавио да ће Српска упутити апелацију СБ УН „да видимо зашто се неко представља као високи представник, а није изабран”. „Морамо се обратити и Немачкој, јер њихов држављанин намеће одлуке у БиХ”, каже он.

У вези с два закона – о обустављању примењивања одлука високог представника и пресуда Уставног суда БиХ – који су након што је председник РС потписао указе ступили на снагу, а које је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит претходно оспорио и изменом Кривичног закона БиХ прописао казне за непоштовање његових одлука, директор „Службеног гласника РС” изјавио је да су их тим поводом „љубазно контактирали” припадници полицијске агенције Сипа.

„Упознаћу их о немачком држављанину који крши законе у БиХ”, рекао је в. д. директора „Службеног гласника РС” Милош Лукић.

Истакао је да Сипу треба обавестити да „постоји тужилац који поступа по одлукама нелегалног Кристијана Шмита и такође тај тужилац крши законе”. Председник РС Милорад Додик поднео је пријаву против Шмита за лажно представљање.