Јанша жали због неправедних граница

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 17. септембра – „Словенија је после рата (Другог светског) морала да се одрекне дела своје територије, а Хрватска није; то бисмо морали да узмемо у обзир приликом одређивања границе на мору“, изјавио је Јанша на свечаности прикључења Приморске (регије) матичној држави, што је празник који је 2005. устоличила влада десног центра. На Јаншину идеју о некој врсти територијалне компензације коју Хрватска дугује Словенији, изречену кроз опаску да би у актуелним спорењима око разграничења у Пиранском заливу (који је у Хрватској прекрштен у Савудријску валу) морала бити у обзир узета жртва коју је Словенија поднела 1947. када је остала без дела територије на коју је полагала право, док је Хрватска заокружила своју земљу, службени Загреб се одазвао огорчено, саопштењем министарства спољних послова.

Празник који се обележава радно на дан 15. септембра, уз патриотске говоре у појасу словеначког приморја (Приморска), са централном светковином у Копру, ове године је изазвао доста полемика на тему ко ће бити свечани говорник. Левичарска Приморска је желела да то буде председник државе Данило Тирк, али Јанши је успело да недељу дана уочи парламентарних избора заузме говорницу, ни речју не поменувши заслуге некадашње државе (ФНРЈ) за територијалну целовитост Словеније. Зато је кривица што је „Словенија платила највећу цену” 1947, када је са Римом склопљен договор о враћању спорних делова територије тадашњој Југославији – бачена, посредно, на бившу заједничку државу, пошто је велики број Словенаца остао у дијаспори, с друге стране међе, у Италији.

Јанша је пожњео највећи аплауз када је, како коментаришу словеначки медији, „јасно и гласно казао да је Словенија после Другог светског рата платила највећи цех приликом деобе територија”. Јанша је напоменуо да је Словенија остала без Трста – „иако смо га ослободили”, а такође „и без Горице”, „а ту цену смо платили за рачун Хрвата који су добили враћену целу обалу и Далмацију и нису се ничега одрекли!” „Цела хрватска територија која је била Рапалским уговором прикључена Италији – враћена је Хрватској! Ни педаљ њихове земље или мора на Западу није отргнут од матице. То је веома важна историјска чињеница. Цену те деобе смо платили ми Словенци,” истакао је Јанша и подвукао да ће зато „Словенија инсистирати да се током решавања отворених питања међе на мору, поред стања на дан 25. јуна 1991. (када се Словенија отцепила од СФРЈ) поштује и начело правичности”. „Приморска је кроз битке, понижења и муке изашла нова, препорођена, победничка; нашла је своје право лице, а у новом животу је то постало лице целе Словеније и словенства у целини”, додао је Јанша пошто је интонирана приморска химна „Устај, Приморско”. „Превише смо били прикраћени у историји да бисмо (у Пиранском заливу) попустили”, закључио је словеначки премијер. Мисли које се дуго провлаче у словеначкој политици сада су први пут изговорене на прослави темеља словеначке државности. Ламент словеначких политичара над територијалним губитком старим 60 година почива на тези да је Словенија у миру изгубила оно што је стекла у рату, дакле Трст, Горицу, а да је на словеначком одрицању територијално профитирала Хрватска. Хрватски МСП је на Јаншине оптужбе одговорио упозорењем да је мењање граница због догађаја из прошлости неприхватљиво и у супротности са међународним правом.

Одлука о прикључењу већег дела некадашње Рапалске Приморске матици усвојена је 10. фебруара 1947. у Паризу, где је потписан мировни уговор. Италија је била принуђена да врати обалу, Истру и Далмацију тадашњој Југославији, а договор је ступио на снагу 15. септембра исте године. „Дело” додаје да тиме „борба за прикључење целе Приморске домовини још није била завршена”. Јанша је подсетио сународњаке да је „повратак Приморске” матичној Словенији „изузетан историјски чин”, који је Словенце обликовао као народ. „Словенија је повратком Приморске, после болног распарчавања (почетком рата) добила назад своја плућа и прозор у свет – постала је целина”, указао је Јанша, подсетивши и на демографски фактор, јер је „више од 100.000 Словенаца” заједно са „знатним делом словеначке територије, Трстом и Горицом – остало на територији суседне државе”.