Шта је НАТО поручио Србији са самита у Вилњусу

Остајемо посвећени континуираном ангажовању НАТО-а на Косову преко мисије Кфора, гласи једна од порука са самита ове војне алијансе у Вилњусу, уз уобичајени позив обема странама да деескалирају ситуацију и да се врате дијалогу. Овакав закључак је свакако очекиван, али саговорници „Политике” сагласни су да је Србији дипломатским тоном саопштено да се од наше земље очекује сврставање ка Западу, па можда чак и одрицање од војне неутралности и директно чланство у НАТО-у. Међу главним порукама из Вилњуса нашле су се и оне о насиљу на северу КиМ. Алијанса их осуђује, као што осуђује „нападе који нису ничим изазвани, а који су нанели озбиљне повреде војницима НАТО-а”. Поручено је и да је западни Балкан регион од стратешког значаја за алијансу, што је „истакнуто нашом дугом историјом сарадње и операција”. Навели су да остају снажно посвећени безбедности и стабилности западног Балкана, подржавајући реформе које унапређују тежњу земаља у региону ка НАТО-у и ЕУ.

„Наставићемо да унапређујемо наш политички дијалог и практичну сарадњу у циљу подршке реформама, регионалном миру и безбедности и супротстављању злонамерном утицају, укључујући дезинформације, хибридне и сајбер претње, које представљају државни и недржавни актери. Регион захтева сталну пажњу и посвећеност алијансе и међународне заједнице да би се супротставили овим изазовима. Демократске вредности, владавина права, домаће реформе и добросуседски односи од виталног су значаја за регионалну сарадњу и евроатлантске интеграције и очекујемо наставак напретка у том погледу”, стоји саопштењу.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” оцењује да је Београду из Вилњуса поновљено оно што је пре било најављено – трансатлантска стратегија, у вези с регионом, односно да се он дефинитивно укључи у трансатлантску заједницу, поруке Србији да би требало да подигне ниво сарадње, што је позив да се одрекне неутралности и да, на неки начин, уђе у НАТО. „На дипломатски начин дато је до знања да за овај ниво сарадње, који је до самог чланства, који сад имамо, имају жељу да то пређе и у чланство, односно у пуну интеграцију Србије у колективну безбедност преко НАТО-а”, истиче наш саговорник и додаје да ово значи и одрицање од политике неутралности и од дела односа које имамо у глобалном смислу, као спољнополитичку доктрину и стратегију, у смислу односа с Москвом, Пекингом и тако даље.

И према мишљењу Петра Ђурђева из Центра за друштвену стабилност, после помињања Србије на самиту НАТО у Вилњусу јасно је показана намера алијансе да нашу земљу што чвршће веже за свој идеолошко-политички правац. Ђурђев подвлачи да се ово коси са стратегијом националне безбедности Републике Србије о неутралности. Коментаришући подршку у вези с КиМ, Миливојевић наводи да је реч о подршци ономе што је актуелна политика Вашингтона и Брисела, а то је да се обе стране третирају подједнако. „Зато у саопштењу фигурира, као једно од питања, и критика српској страни, дакле, напад на Кфор, односно како кажу, и на НАТО”, истиче Миливојевић.

Елемент те критике, сматра Миливојевић, представља то што у погледу одговорности за стање на КиМ држе и српску и приштинску страну подједнако и оцењује да су то већ познати двоструки стандарди. Овај самит, оцењује саговорник „Политике”, потврдио је актуелну политичку стратегију с којом Запад наступа у погледу Косова и Метохије. Истиче да нема директних захтева Приштини у вези с деескалацијом, полицијом, прогоном српског народа, хапшењима. „Не помиње се, наравно, ни Заједница српских општина и све оно што је релевантно за деескалацију и за, ако хоћете, враћање у првобитно стање и стварање услова за један нормалан наставак дијалога. Тако да у том погледу поруке су потпуно јасне. Не одустаје се од онога што је и пре самита било релевантно, само што се инсистира сада на томе”, подвлачи Миливојевић.

Петар Ђурђев оцењујући стратешке намере алијансе, истиче да је потребно погледати шири контекст. „Ако погледамо политичку карту Европе, видећемо да се Србија тренутно налази, као и Република Српска, у дубокој стратешкој залеђини НАТО-а, који је тренутно уплетен у огромну ратну авантуру у Украјини. Нужна стратешка реалност НАТО-а је да решава да тражи мир на Балкану и утврђивање својих позиција које су остварене кроз проширење алијансе и на Хрватску, Црну Гору, Македонију и раније Бугарску и Румунију”, наводи Ђурђев и додаје да је јасна стратешка намера да се у следећим годинама повећа притисак на српско државно руководство да Србија пође путем евроатлантских интеграција. Коментаришући онај део у саопштењу који се односи на регион, а у коме се наводи супротстављање злонамерном утицају, Ђурђев истиче да је то нешто што није у складу с реалношћу. Подвлачи да Србија води одлучну и самосталну спољну политику, базирану на интересима грађана.

Она подразумева добру сарадњу и са земљама Запада, наводи Ђурђев, али и са Кином и Руском Федерацијом. „Ово све јесу велике опомене шта су намере стратегије НАТО-а у будућности према Србији. Оно што се дешава на улицама Београда и осталих српских градова, као и оно што се дешава у Републици Српској и на КиМ јесте део једне шире стратегије притиска на нашу земљу како би напустила самостални курс спољне политике”, закључује Ђурђев. А Зоран Миливојевић подсећа да је порука коју имамо од почетка 2023. да би они желели да се све заокружи у овој години и за време ових администрација, односно да се цео овај простор интегрише у трансатлантску заједницу у пуном смислу.

Зашто се инсистира на Охридском споразуму

Коментаришући јучерашњу изјаву председника Србије Александра Вучића, који је изјавио да следи трик појединих земаља са Запада у вези с КиМ, каријерни дипломата Зоран Миливојевић објашњава да је суштина у томе да они просто хоће да прескоче све захтеве Београда и Срба с КиМ и да се ми вратимо да разговарамо о Охридском споразуму. „То је главна теза зато што Охридски споразум обезбеђује де факто признање и ставља у други план све захтеве, укључујући ЗСО, али и све оно што је за српску страну релевантно”, истиче наш саговорник. Говорећи о самом самиту НАТО-а у Вилњусу, каже да иако је био најављен као историјски, осим тог контекста у вези с ратом у Украјини, који јесте историјска категорија, нема историјских одлука, нити нечега што мање-више није било најављивано и раније.

Петар Ђурђев:

Оно што се дешава у Српској и на КиМ део је шире стратегије притиска на Србију да напусти самостални курс