Šta je NATO poručio Srbiji sa samita u Vilnjusu

Ostajemo posvećeni kontinuiranom angažovanju NATO-a na Kosovu preko misije Kfora, glasi jedna od poruka sa samita ove vojne alijanse u Vilnjusu, uz uobičajeni poziv obema stranama da deeskaliraju situaciju i da se vrate dijalogu. Ovakav zaključak je svakako očekivan, ali sagovornici „Politike” saglasni su da je Srbiji diplomatskim tonom saopšteno da se od naše zemlje očekuje svrstavanje ka Zapadu, pa možda čak i odricanje od vojne neutralnosti i direktno članstvo u NATO-u. Među glavnim porukama iz Vilnjusa našle su se i one o nasilju na severu KiM. Alijansa ih osuđuje, kao što osuđuje „napade koji nisu ničim izazvani, a koji su naneli ozbiljne povrede vojnicima NATO-a”. Poručeno je i da je zapadni Balkan region od strateškog značaja za alijansu, što je „istaknuto našom dugom istorijom saradnje i operacija”. Naveli su da ostaju snažno posvećeni bezbednosti i stabilnosti zapadnog Balkana, podržavajući reforme koje unapređuju težnju zemalja u regionu ka NATO-u i EU.

„Nastavićemo da unapređujemo naš politički dijalog i praktičnu saradnju u cilju podrške reformama, regionalnom miru i bezbednosti i suprotstavljanju zlonamernom uticaju, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje, koje predstavljaju državni i nedržavni akteri. Region zahteva stalnu pažnju i posvećenost alijanse i međunarodne zajednice da bi se suprotstavili ovim izazovima. Demokratske vrednosti, vladavina prava, domaće reforme i dobrosusedski odnosi od vitalnog su značaja za regionalnu saradnju i evroatlantske integracije i očekujemo nastavak napretka u tom pogledu”, stoji saopštenju.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” ocenjuje da je Beogradu iz Vilnjusa ponovljeno ono što je pre bilo najavljeno – transatlantska strategija, u vezi s regionom, odnosno da se on definitivno uključi u transatlantsku zajednicu, poruke Srbiji da bi trebalo da podigne nivo saradnje, što je poziv da se odrekne neutralnosti i da, na neki način, uđe u NATO. „Na diplomatski način dato je do znanja da za ovaj nivo saradnje, koji je do samog članstva, koji sad imamo, imaju želju da to pređe i u članstvo, odnosno u punu integraciju Srbije u kolektivnu bezbednost preko NATO-a”, ističe naš sagovornik i dodaje da ovo znači i odricanje od politike neutralnosti i od dela odnosa koje imamo u globalnom smislu, kao spoljnopolitičku doktrinu i strategiju, u smislu odnosa s Moskvom, Pekingom i tako dalje.

I prema mišljenju Petra Đurđeva iz Centra za društvenu stabilnost, posle pominjanja Srbije na samitu NATO u Vilnjusu jasno je pokazana namera alijanse da našu zemlju što čvršće veže za svoj ideološko-politički pravac. Đurđev podvlači da se ovo kosi sa strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije o neutralnosti. Komentarišući podršku u vezi s KiM, Milivojević navodi da je reč o podršci onome što je aktuelna politika Vašingtona i Brisela, a to je da se obe strane tretiraju podjednako. „Zato u saopštenju figurira, kao jedno od pitanja, i kritika srpskoj strani, dakle, napad na Kfor, odnosno kako kažu, i na NATO”, ističe Milivojević.

Element te kritike, smatra Milivojević, predstavlja to što u pogledu odgovornosti za stanje na KiM drže i srpsku i prištinsku stranu podjednako i ocenjuje da su to već poznati dvostruki standardi. Ovaj samit, ocenjuje sagovornik „Politike”, potvrdio je aktuelnu političku strategiju s kojom Zapad nastupa u pogledu Kosova i Metohije. Ističe da nema direktnih zahteva Prištini u vezi s deeskalacijom, policijom, progonom srpskog naroda, hapšenjima. „Ne pominje se, naravno, ni Zajednica srpskih opština i sve ono što je relevantno za deeskalaciju i za, ako hoćete, vraćanje u prvobitno stanje i stvaranje uslova za jedan normalan nastavak dijaloga. Tako da u tom pogledu poruke su potpuno jasne. Ne odustaje se od onoga što je i pre samita bilo relevantno, samo što se insistira sada na tome”, podvlači Milivojević.

Petar Đurđev ocenjujući strateške namere alijanse, ističe da je potrebno pogledati širi kontekst. „Ako pogledamo političku kartu Evrope, videćemo da se Srbija trenutno nalazi, kao i Republika Srpska, u dubokoj strateškoj zaleđini NATO-a, koji je trenutno upleten u ogromnu ratnu avanturu u Ukrajini. Nužna strateška realnost NATO-a je da rešava da traži mir na Balkanu i utvrđivanje svojih pozicija koje su ostvarene kroz proširenje alijanse i na Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju i ranije Bugarsku i Rumuniju”, navodi Đurđev i dodaje da je jasna strateška namera da se u sledećim godinama poveća pritisak na srpsko državno rukovodstvo da Srbija pođe putem evroatlantskih integracija. Komentarišući onaj deo u saopštenju koji se odnosi na region, a u kome se navodi suprotstavljanje zlonamernom uticaju, Đurđev ističe da je to nešto što nije u skladu s realnošću. Podvlači da Srbija vodi odlučnu i samostalnu spoljnu politiku, baziranu na interesima građana.

Ona podrazumeva dobru saradnju i sa zemljama Zapada, navodi Đurđev, ali i sa Kinom i Ruskom Federacijom. „Ovo sve jesu velike opomene šta su namere strategije NATO-a u budućnosti prema Srbiji. Ono što se dešava na ulicama Beograda i ostalih srpskih gradova, kao i ono što se dešava u Republici Srpskoj i na KiM jeste deo jedne šire strategije pritiska na našu zemlju kako bi napustila samostalni kurs spoljne politike”, zaključuje Đurđev. A Zoran Milivojević podseća da je poruka koju imamo od početka 2023. da bi oni želeli da se sve zaokruži u ovoj godini i za vreme ovih administracija, odnosno da se ceo ovaj prostor integriše u transatlantsku zajednicu u punom smislu.

Zašto se insistira na Ohridskom sporazumu

Komentarišući jučerašnju izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je izjavio da sledi trik pojedinih zemalja sa Zapada u vezi s KiM, karijerni diplomata Zoran Milivojević objašnjava da je suština u tome da oni prosto hoće da preskoče sve zahteve Beograda i Srba s KiM i da se mi vratimo da razgovaramo o Ohridskom sporazumu. „To je glavna teza zato što Ohridski sporazum obezbeđuje de fakto priznanje i stavlja u drugi plan sve zahteve, uključujući ZSO, ali i sve ono što je za srpsku stranu relevantno”, ističe naš sagovornik. Govoreći o samom samitu NATO-a u Vilnjusu, kaže da iako je bio najavljen kao istorijski, osim tog konteksta u vezi s ratom u Ukrajini, koji jeste istorijska kategorija, nema istorijskih odluka, niti nečega što manje-više nije bilo najavljivano i ranije.

Petar Đurđev:

Ono što se dešava u Srpskoj i na KiM deo je šire strategije pritiska na Srbiju da napusti samostalni kurs