Динкић либералнији од Рена

Потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић изјавио је јуче да подржава предлог о једностраној Примени Прелазног трговинског споразума са ЕУ, што би значило да Србија почне са снижавањем царина, као што је и предвиђено самим споразумом.

„Примера ради, царина за аутомобиле би требало да се спусти са 20 на 17 посто за ЕУ, па онда додатно од јануара да се снизи на 14. Ми чак идемо са предлогом од 10 посто, да идемо са бржом либерализацијом него што је предвиђено споразумом”, рекао је Динкић за радио „Дојче веле”.

Оваквим потезом, објаснио је он, желимо да помогнемо нашим грађанима да могу јефтиније да купују аутомобиле и да осете конкретну корист од приближавања Србије Унији.

„Царина за аутомобиле износиће од 1. јануара 10 одсто за земље ЕУ, а видећемо колико ће остати за друге делове света. Исто тако ће појефтинити и друга роба. Желимо да дамо јасну предност земљама ЕУ. Предлог (комесара за проширење ЕУ) Олија Рена је врло Прагматичан и мислим да га треба прихватити”, рекао је Динкић.

„Ми већ имамо дуги низ година бесцарински извоз наших производа на тржиште ЕУ и заправо примена овог споразума у економском смислу више погодује самој ЕУ, јер ће Србија кренути да снижава царине, што ће олакшати пласман производа из ЕУ у Србију”, објаснио је Динкић.

Републичка влада би ускоро требало да разматра предлог Олија Рена, да Србија једнострано примени Прелазни споразум, сазнајемо у кабинету потпредседника владе Божидара Ђелића. А да ли ће наша земља укинути царинске баријере на увоз робе из земаља „бриселске породице”, и тако омогућити грађанима да јефтиније пазаре стране производе, биће одлучено „на највишем државном нивоу”. Јер, оно што је добро за потрошаче, не значи да погодује и српској привреди.

Док би усвајање Реновог предлога грађанима донело извесне уштеде, српске произвођаче би довело у незавидан положај, јер би њихова роба дошла под удар моћније конкуренције. Такође, пад цена робе из увоза утицао би и на повећање дефицита у спољној трговини, који је сада једна он највећих српских економских бољки.

Који би производи већ првог дана једностране примене споразума појефтинили у случају да влада усвоји предлог Олија Рена, покушали смо јуче да сазнамо у надлежним институцијама које се баве европским интеграцијама. Нажалост, представници Канцеларије за европске интеграције, на чијем је челу Тања Мишчевић, као и запослени у кабинету потпредседника владе, нису могли да одговоре на ово питање.

(/slika2)Јер, „управо присуствују унапређеном сталном дијалогу са делегацијом Европске комисије”. Истом скупу присуствовали су и стручњаци Министарства пољопривреде.

Ипак, Горан Николић, сарадник Центра а научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, каже да фазно смањење царина на увезену робу из земаља Уније предвиђа и њихово укидање за поједине производе.

– То значи да би одмах појефтинили увозни сир, јаја, кромпир, грашак, маслине, шећер, говеда, свиње, живина. Такође, предвиђено је да се за поједине производе царине смање за десетину. У тој групи су и аутомобили. Тренутно царина на увоз четвороточкаша износи 20 одсто. Ипак, треба напоменути да не значи да ће представници владе одлучити да примене све одлуке из плана фазног снижавања царина, јер за нас усвајање предлога Олија Рена није правно обавезујуће – објашњава Николић и напомиње да се не треба надати превеликим појефтињењима. Ако се важећа царина смањи за десетину, то значи да ће поједини производи појефтинити незнатно, можда само један одсто.

Наш саговорник објашњава да постепено снижавање царина за робу из ЕУ ипак подразумева да ће српски пољопривредни и прехрамбени производи бити заштићени закључно са шестом годином примене Споразума о стабилизацији и придруживању.

– Одређене млечне прерађевине, житарице и још неки наши стратешки производи уживаће царинску заштиту све до уласка Србије у ЕУ, а неки и касније. С друге стране, роба из ЕУ ће у Србији бити оптерећена царином нижом за десет одсто од сада важеће, али ће произвођачи из Уније ипак бити повлашћени у односу на оне из трећих земаља које извозе у Србију – објашњава Николић.

У анексима споразума, додаје он, наведени су производи на које ће Србија моћи да наплаћује царине током прелазног периода како би заштитила своју индустрију. Та роба је подељена на осетљиве, веома осетљиве и најосетљивије производе.

– У групу најосетљивијих производа, на које ће се царине најдуже задржати, спадају и аутомобили, хемија, намештај, играчке, керамика… Односно, све оно што може да представља извозни потенцијал наше земље. За осетљиву робу царине ће бити укинуте треће године примене ССП, за веома осетљиву пете, а за најосетљивију шесте године примене. Ипак, за око 23 одсто пољопривредних производа Србија ће и по истеку прелазног периода моћи да задржи око половине садашње царинске заштите – каже наш саговорник.

О предлогу Олија Рена, како каже, треба добро размислити, јер бисмо неке наше произвођаче изложили оштрој конкуренцији. Такође, имајући у виду да се чак 55 одсто робног дефицита формира у размени са ЕУ, намеће се закључак да ће снижавање царина подстицати раст „мањка” у спољнотрговинској размени са ЕУ, али и укупног спољнотрговинског дефицита Србије.

– Ипак, смањење царина биће фазно, па ће домаћа предузећа имати времена да се припреме, али и појефтињења ће бити мала, тако да ће минимално утицати на повећање увоза – закључује наш саговорник.

А. Николић