Сва­ко тре­ће до­ма­ћин­ство са­мач­ко

Сва­ко тре­ће до­ма­ћин­ство у на­шој зе­мљи је са­мач­ко – го­во­ре упра­во об­ја­вље­ни ре­зул­та­ти по­пи­са ста­нов­ни­штва. Пре­ма овој ста­ти­сти­ци, од 2.589.344 до­ма­ћин­ства у Ср­би­ји, у 773.945 њих жи­ви са­мо јед­на осо­ба, док два чла­на има 711.946 до­ма­ћин­ста­ва. Тро­чла­них до­ма­ћин­ста­ва има 459.926, а на по­ро­дич­ном пеј­за­жу Ср­би­је на­ла­зе се и 375.565 до­ма­ћин­ста­ва са че­ти­ри чла­на, 156.050 до­ма­ћин­ста­ва са пет чла­но­ва, док 111.912 њих има­ју шест и ви­ше чла­но­ва.

По­да­ци по­ка­зу­ју да је из­ме­ђу два по­пи­са ста­нов­ни­штва број са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва по­ве­ћан за 218.478. У прет­ход­ном по­пи­су ста­нов­ни­штва нај­ве­ћи број до­ма­ћин­ста­ва имао је два чла­на. То у пре­во­ду зна­чи да се број осо­ба ко­је жи­ве са­ме за све­га 11 го­ди­на по­ве­ћао за ви­ше од 200.000 љу­ди, а ре­зул­та­ти ово­го­ди­шњег по­пи­са ста­нов­ни­штва го­во­ре да јед­но­чла­на до­ма­ћин­ства до­ми­ни­ра­ју у ур­ба­ним сре­ди­на­ма – од 773.945 са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва, чак 528.823 су град­ска.

За др Ива­на Ма­рин­ко­ви­ћа, ви­шег на­уч­ног са­рад­ни­ка Ин­сти­ту­та дру­штве­них на­у­ка ови на­ла­зи не пред­ста­вља­ју из­не­на­ђе­ње. Иако Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку ни­је об­ја­вио ста­ро­сну струк­ту­ру јед­но­чла­них до­ма­ћин­ста­ва, он ис­ти­че да ра­ни­ја ис­тра­жи­ва­ња го­во­ре у при­лог те­зи да су углав­ном у пи­та­њу ста­рач­ка са­мач­ка до­ма­ћин­ства.

По­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку го­во­ре да је нај­ве­ћи удео са­мач­ких у укуп­ном бро­ју до­ма­ћин­ста­ва за­бе­ле­жен у Бе­о­град­ском ре­ги­о­ну, у ко­јем је сва­ко тре­ће до­ма­ћин­ство са­мач­ко (33,4 од­сто) и ре­ги­о­ну Вој­во­ди­не (30,8 од­сто). У ре­ги­о­ну Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је, као и у ре­ги­о­ну Ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је дво­чла­на до­ма­ћин­ства не­знат­но су број­ни­ја од са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва, а ова два ре­ги­о­на има­ју и ве­ћи удео до­ма­ћин­ста­ва са шест и ви­ше чла­но­ва (бли­зу шест од­сто) у од­но­су на Бе­о­град­ски ре­ги­он, у ко­јем је удео до­ма­ћин­ста­ва са шест и ви­ше чла­но­ва све­га 2,6 про­цен­та и ре­ги­он Вој­во­ди­не, где са­мо 3,4 од­сто до­ма­ћин­ста­ва има ви­ше од пет чла­но­ва.

Нај­ви­ше са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва је у оп­шти­ни Цр­на Тра­ва, где је ско­ро сва­ко дру­го до­ма­ћин­ство са­мач­ко, а за­тим у бе­о­град­ским оп­шти­на­ма Ста­ри град (45,2 од­сто), Вра­чар (43,5 про­це­на­та) и Сав­ски ве­нац (42,4 од­сто), као и у оп­шти­на­ма Га­џин Хан (38,9 од­сто) и Ба­бу­шни­ца (38,8 од­сто). С дру­ге стра­не, нај­ви­ше ви­шеч­ла­них до­ма­ћин­ста­ва са пет и ви­ше чла­но­ва до­ма­ћин­ста­ва има­ју Пре­ше­во (47,3 од­сто), Бу­ја­но­вац (38,6 од­сто), Ту­тин (30,5 од­сто), Сје­ни­ца (27,4 од­сто) и град Но­ви Па­зар (26,6 од­сто).

„Чи­ње­ни­ца да је нај­ви­ше са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва ре­ги­стро­ва­но у две бе­о­град­ске оп­шти­не ко­је има­ју нај­не­по­вољ­ни­ју ста­ро­сну струк­ту­ру и нај­ви­ше це­не не­крет­ни­на, због че­га су углав­ном не­до­ступ­не мла­дим љу­ди­ма, го­во­ри у при­лог чи­ње­ни­ци да на Ста­ром гра­ду и на Вра­ча­ру до­ми­ни­ра­ју ста­рач­ка са­мач­ка до­ма­ћин­ства. То ин­ди­рект­но зна­мо и на осно­ву бро­ја де­це упи­са­не у основ­не шко­ле на тим оп­шти­на­ма, ко­је већ де­це­ни­ја­ма има­ју са­мо два или три раз­ре­да. У тим оп­шти­на­ма углав­ном жи­ве ста­ре осо­бе и по­слов­ни љу­ди, а не по­ро­ди­це са ви­ше де­це”, на­во­ди Ма­рин­ко­вић.

Са дру­ге стра­не, ка­ко је ка­зао, у ве­ли­ком бро­ју на­се­ља Ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је већ ве­ко­ви­ма до­ми­ни­ра из­ра­зи­то ста­ро ста­нов­ни­штво.

„Ова на­се­ља су углав­ном на­ста­ја­ла као збе­го­ви од Ту­ра­ка и од осни­ва­ња ни­су бро­ја­ла ви­ше од сто ста­нов­ни­ка. Сам Ле­ско­вац, при­ме­ра ра­ди, има ви­ше од 130 ма­њих на­се­ља. Ма­ња ме­ста на ју­го­и­сто­ку Ср­би­је нај­че­шће су не­при­сту­пач­на на­се­ља са не­раз­ви­је­ним ин­фра­струк­ту­ром, у ко­ји­ма су оста­ле са­мо ста­ре осо­бе ко­је нај­че­шће жи­ве са­ме”, под­се­ћа наш са­го­вор­ник.

Ма­рин­ко­вић ис­ти­че да Ср­би­ја има око 4.720 на­се­ља, што је огро­ман број за зе­мљу те ве­ли­чи­не и по­вр­ши­не. По­ре­ђе­ња ра­ди, Не­мач­ка ко­ја бро­ји ви­ше од 80 ми­ли­о­на љу­ди не­ма то­ли­ко на­се­ља, иако је ње­на по­вр­ши­на не­ко­ли­ко пу­та ве­ћа од на­ше. Осим то­га, про­сеч­на ста­рост ста­нов­ни­ка Ср­би­је је 43,8 го­ди­на, што нас свр­ста­ва ме­ђу нај­ста­ри­је на­ро­де Евро­пе и све­та.

„Про­цес де­мо­граф­ског ста­ре­ња у Ср­би­ји тра­је већ не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, а па­ра­лел­но са њим те­че и про­цес сма­њи­ва­ња по­ро­ди­ца, од­но­сно ње­них чла­но­ва. Са јед­не стра­не, то је ци­ви­ли­за­циј­ска те­ко­ви­на – у нај­ве­ћем бро­ју европ­ских зе­ма­ља по­ро­ди­це су ма­ле и ро­ди­те­љи се рет­ко ка­да од­лу­чу­ју за ра­ђа­ње тре­ћег де­те­та. Са дру­ге стра­не, тре­ба под­се­ти­ти да од Пр­вог свет­ског ра­та ни­јед­на ге­не­ра­ци­ја же­на у Ср­би­ји ни­је ро­ди­ла до­вољ­но де­це за про­сту ре­про­дук­ци­ју на­ци­је. Број де­це у на­шим по­ро­ди­ци кон­ти­ну­и­ра­но се сма­њу­је, а ра­сте број му­шка­ра­ца и же­на ко­ји не­ма­ју на­след­ни­ке. По­ред све­га, мла­ди ин­тен­зив­но ми­гри­ра­ју из ма­њих у ве­ћа ме­ста и гра­до­ве, од­но­сно од­ла­зе у ино­стран­ство и оста­вља­ју ро­ди­те­ље у Ср­би­ји – то је још је­дан од раз­ло­га због ко­јих број са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва кон­ти­ну­и­ра­но ра­сте”, за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник.