Окри­вље­ни Ба­јић: Ко­ли­ко сам крив, утвр­ди­ће­те ви, су­ди­ја

Две и по де­це­ни­је од раз­бој­ни­штва у по­ро­дич­ном ста­ну Зо­ра­на Сте­ва­ни­ћа и от­ми­це ње­го­вог 22-го­ди­шњег си­на Но­ва­ка суд­ски по­сту­пак про­тив че­тво­ри­це окри­вље­них ју­че је пред Ви­шим су­дом у Бе­о­гра­ду по­чео из по­чет­ка. Због од­ла­ска су­ди­је Ве­сне Бо­жо­вић Ми­ло­ше­вић у пен­зи­ју, пред­мет је по­сле пет го­ди­на по­сту­па­ња, дат у рад су­ди­ји Ду­ша­ну Ага­то­но­ви­ћу.

До­га­ђај ко­ји је пред­мет оп­ту­жни­це од­и­грао се 22. ав­гу­ста 1997. ка­да су два бив­ша по­ли­цај­ца и два при­пад­ни­ка „зе­мун­ског кла­на” оте­ла Но­ва­ка Сте­ва­ни­ћа, сту­ден­та Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и из се­фа у ста­ну ње­го­ве по­ро­ди­це од­не­ли че­ти­ри и по ки­ло­гра­ма зла­та, ди­ја­ман­те, оруж­је и 100.000 та­да­шњих не­мач­ких ма­ра­ка. Но­вак Сте­ва­нић је, се­дам ме­се­ци на­кон мал­тре­ти­ра­ња при­пад­ни­ка „зе­мун­ског кла­на”, из­вр­шио са­мо­у­би­ство.

Мо­жда ве­ћи ку­ри­о­зи­тет од то­га да су­ђе­ње 25 го­ди­на од пред­мет­ног до­га­ђа­ја кре­ће из по­чет­ка, је­сте чи­ње­ни­ца да окри­вље­ни мо­жда и не­ће од­го­ва­ра­ти за кри­вич­но де­ло раз­бој­ни­штва (за от­ми­цу је на­сту­пи­ла ап­со­лут­на за­ста­ре­лост) с об­зи­ром на то да пре­ти за­ста­ре­лост њи­хо­вог кри­вич­ног го­ње­ња.

Че­тво­ри­ца окри­вље­них, Ми­лан Ра­ду­кић, по­ли­ца­јац у пен­зи­ји, Са­ша Ђа­јић, при­пад­ник Жан­дар­ме­ри­је, Го­ран Ри­стић и Ни­ко­ла Ба­јић, не­ка­да­шњи при­пад­ни­ци „зе­мун­ског кла­на”, крат­ко су се ју­че из­ја­сни­ли о кри­ви­ци. Осим Ба­ји­ћа, сви оста­ли не­ги­ра­ли су де­ло ко­је им се ста­вља на те­рет.

– Имам од­ре­ђе­ни део кри­ви­це, а ко­ли­ки је он, утвр­ди­ће­те ви су­ди­ја – од­го­во­рио је окри­вље­ни Ба­јић на пи­та­ње су­ди­је да ли је раз­у­мео оп­ту­жни­цу и да ли се осе­ћа кри­вим.

Ве­ћи део ју­че­ра­шњег пре­тре­са про­шао је у „над­гла­са­ва­њу” Ми­ли­са­ва Чо­гу­ри­ћа, пу­но­моћ­ни­ка оште­ће­ног и од­бра­не о то­ме да ли до­ка­зе ко­ји су из­ве­де­ни док је по­сту­пак во­дио прет­ход­ни су­ди­ја тре­ба по­но­ви­ти или то мо­же са­мо да се кон­ста­ту­је.

– Оста­јем при пред­ло­гу да се, због про­то­ка вре­ме­на, до­ка­зи не из­во­де по­но­во. Од до­га­ђа­ја ко­ји је пред­мет оп­ту­жни­це про­шло је 25 го­ди­на, а су­ђе­ње ула­зи у дру­гу по­ло­ви­ну пр­ве де­це­ни­је – ка­зао је Чо­гу­рић.

Ова­квом пред­ло­гу ус­про­ти­ви­ли су се бра­ни­о­ци че­тво­ри­це окри­вље­них. На­ве­ли су да је пред­лог пу­но­моћ­ни­ка оште­ће­них пре­у­ра­њен. Од­бра­на је ин­си­сти­ра­ла да се то­ком на­ред­них пре­тре­са по­но­во из­во­де сви до­ка­зи.

Ка­да је чуо пред­лог бра­ни­ла­ца за реч се ја­вио окри­вље­ни Ба­јић.

– Мо­лим вас су­ди­ја да не по­чи­ње су­ђе­ње из по­чет­ка, не мо­гу ви­ше да до­ла­зим из За­бе­ле. Ја сам та­мо у по­себ­ном оде­ље­њу и сва­ки пут ка­да тре­ба да до­ђем ву­ку ме љу­ди са ма­ска­ма, шле­мо­ви­ма. Сти­ћи дов­де је ка­та­стро­фа – ре­као је Ба­јић.

– Да ли ће­те до­ла­зи­ти, то ће­мо ми да од­лу­чи­мо – од­го­во­рио је су­ди­ја Ага­то­но­вић.

На­ред­ни глав­ни пре­трес за­ка­зан је за 11. ок­то­бар, ка­да би окри­вље­ни тре­ба­ло да из­не­су сво­ју од­бра­ну.