Балканске земље заједно ка ЕУ

Шест западнобалканских земаља, Србија, Црна Гора, Македонија, Албанија, БиХ и Хрватска, ићи ће, изгледа, удружено ка Европској унији. Представници земаља нашег региона сагласили су се, наиме, са иницијативом да заједничким снагама и заједничким радом покушају што пре да отворе врата ЕУ. На недавној регионалној конференцији "Кроз сарадњу до интеграција", одржаној у Пржну код Будве, договорено је да у наредних неколико месеци буде "скројен" предлог меморандума о сарадњи, који би могао да буде потписан најкасније на следећој регионалној конференцији, чији ће домаћин идуће године бити Хрватска.

Проф. Гордана Ђуровић, потпредседница Владе Црне Горе, каже за наш лист да је Црна Гора, као домаћин овогодишњег окупљања, припремила нацрт меморандума који би, ако текст до краја буде договорен, требало "да унапреди модалитете сарадње међу земљама овог региона у процесу европских интеграција". Она тврди да ће Црна Гора покушати да што пре финализује овај документ о сарадњи, који би требало да помогне западнобалканским земљама да, путем размене информација, искуства, експерата и заједничким радом што брже и ефикасније напредују ка евентуалном чланству у ЕУ.

Подсетимо, у току летошњег боравка Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије, у Подгорици, први пут је обелодањена идеја о заједничком пробоју држава овог региона ка ЕУ, односно да се по узору на вишегодишњу сарадњу земаља централне Европе (Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска су 1991. године формирале "Вишеградску групу"), окупи (условно названа) "западнобалканска група", која би удруженим снагама брже напредовала ка ЕУ.

С тим у вези, одмах је подигнута велика прашина у Црној Гори. У појединим коментарима у тамошњим медијима изражаван је страх да би ово приближавање могло да значи и својеврсно политичко интегрисање у региону, а што је оцењено као неприхватљиво.

Саговорници "Политике" из Београда и Подгорице такво значење планираног заједништва, за које, дакле, постоји начелна сагласност, искључују. Они наглашавају да је реч само "о техничкој сарадњи" суседа.

Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ, који је присуствовао поменутом скупу, објашњава да је иза свега, заправо, жеља да се пошаље "сигнал европским партнерима да регион заиста сарађује", као и да таквим меморандумом буде потврђена решеност ових држава да сарађују у процесу европских интеграција. Зато, оцењује да је летошња реакција у Црној Гори вероватно била исхитрена.

У прилог тези да заиста није реч о промовисању нове међународне регионалне организације Ђуровићева наводи да све ове земље инсистирају на томе да се технички услови сарадње поправе.

- Што даље будемо држали причу од политике, имаћемо веће шансе да унапредимо интеграцију у свакој земљи појединачно - наглашава потпредседница црногорске владе.

Чвршћа сарадња предложена је, иначе, у седам области. Најпре, у усклађивању националног законодавства са законодавством ЕУ, затим, у процени учинка у процесу увођења европских стандарда у законодавство и привреду, онда у подизању нивоа стручности државне управе у питањима која су важна за приближавање ЕУ, превођењу правних прописа ЕУ, утврђивању начина за што боље коришћење европских финансијских фондова, укључујући ИПА фонд, као и у информисању јавности о процесу приближавања унији.

Кад је, рецимо, реч о прихватању европских прописа и уграђивању тог правног поретка у домаћа законодавства, Мајсторовић указује на то да је, заправо, могућа подела рада у тој области, (захваљујући истим или сличним језицима на овом простору) тако што би, рецимо, европски прописи били подељени по областима, а онда били преведени у једној држави, па потом ти преводи подељени другима.

Јер процес је јединствен и свакога, мање-више, чека исти пут, каже заменик директора београдске канцеларије додајући да су и наши преговарачи о споразуму са ЕУ, рецимо, "неколико пута морали, због неких претходних корака појединих држава у региону, да прихвате нешто као завршену ствар".

- А много је природније и боље да се консултујемо, упоређујемо своје ставове и да, на основу тога, јединствено наступамо према Европској комисији - мисли он.

Хрватска је у процесу приближавања ЕУ испред својих суседа, па је логично питање који је њен интерес да подржи овај меморандум. Мајсторовић каже да управо они који су напреднији у овом процесу имају интерес да покажу свој суседима, али и партнерима у ЕУ, да размишљају на европски начин. Ђуровићева наводи да Хрвати још нису превели све прописе, па се ту, према њеним речима, може наћи заједнички интерес да се европски прописи преводе, али и да се баштина преведеног подели.

На регионалну иницијативу са овог простора позитивно је, како сазнајемо, реаговала и ЕУ.

Да би се меморандум спровео, планирано је да буде формирано посебно координационо тело, које би се састајало најмање једном годишње. Ђуровићева каже да су из Европске комисије предложили да у будућем заједничком комитету буду и њени представници, као посматрачи.