Нови раст рата динарских кредита

Народна банка Србије (НБС) повећала је на јучерашњој седници Извршног одбора референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,5 одсто. Повећана је и стопа на депозитне олакшице на 5,25 процената, као и стопа на кредитне олакшице на 7,75 одсто.

Дужници задужени у динарима могу да очекују да ће им, као последица ове одлуке, додатно поскупети кредитне обавезе.

„При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је проценио да је још потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како инфлациона очекивања не би расла и како би се осигурало да се инфлација нађе на одрживој опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност преносног механизма монетарне политике путем канала каматне стопе”, саопштено је из НБС-а.

Слабљење глобалних трошковних притисака је настављено, а светске цене енергената, затим цене хране и индустријских сировина налазе се у паду међугодишње посматрано. Међутим, чланови Извршног одбора сматрају да је наставак умереног заоштравања монетарне политике и даље потребан имајући у виду да инфлација на глобалном нивоу показује знаке отпорности веће него што се предвиђало. Иако се инфлација постепено смањује у великом броју земаља, нивои на којима се она налази и даље су релативно високи. Притом, на посебну опрезност упућује базна инфлација, која у многим земљама спорије опада од укупне, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада. То указује да борба централних банака са инфлацијом још није завршена и да се повећање референтних каматних стопа најважнијих светских централних банака може очекивати и у наредном периоду. У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, настављено је смањење укупне инфлације, али је њен ниво још знатно изнад циља. Истичући одлучност да обезбеди повратак инфлације на циљ, Европска централна банка је у јуну додатно заоштрила монетарну политику. Инфлација је нешто нижа у Сједињеним Америчким Државама, што оправдава одлуку Система федералних резерви да након 10 узастопних повећања у јуну задржи референтну каматну стопу непромењеном, не искључујући могућност даљих повећања у наредном периоду.

У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација је наставила да успорава и у јуну је износила 13,7 одсто. Наставку успоравања допринеле су цене нафтних деривата, базна инфлација која је смањена на једноцифрени ниво, као и цене хране. Ипак, важно је нагласити да је код цена поврћа забележен даљи раст, иако је уобичајено да с доласком нове пољопривредне сезоне од маја уследи њихов пад, а главни разлог за овакво њихово кретање су неповољни агрометеоролошки услови (обилне падавине). И поред тога што временски услови могу утицати на одступање цена поврћа од сезонски уобичајених кретања и у наредном периоду, то јест да њихов пад у летњим месецима буде мањи од сезонски уобичајеног, представници Извршног одбора очекују да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, уз знатан пад у другој половини ове године. Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду допринеће пре свега ефекти претходног заоштравања монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и стабилизација и прогнозирани пад инфлационих очекивања.

Показатељи кретања у реалном сектору указују да ће и у другом тромесечју бити остварен раст економске активности и у односу на претходно тромесечје и међугодишње посматрано, чему пре свега доприносе повољна спољнотрговинска кретања – робни извоз изражен у еврима порастао је за 10,5 одсто међугодишње, док је смањен за 11,6 процената међугодишње у периоду јануар–мај. У оквиру робног извоза, бележи се раст извоза прерађивачке индустрије и електричне енергије, док је, с друге стране, смањење резултат пре свега нижег увоза енергената и интермедијарних производа.

Одржавањем релативне стабилности курса динара према евру НБС знатно доприноси укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и очувању повољног инвестиционог амбијента.