Криза средњих година

Средњим или „транзиционим” годинама између младости и старости већина психолога сматра период од 30 до 60 година.

У том добу долази до значајних промена у односу према другим људима, послу и када је реч о здрављу и физичком изгледу. Уз то, приметно се већина људи овог доба преиспитује о смислу сопственог живота и рада, суочава више него у младости са смрћу блиских особа, али све више и питањем будуће пензије и престанка радних односа и навика. Такође, с преузимањем све веће бриге о родитељима и одласком деце из куће. А ту је код већине и нова животна улога – баке или деке.

Преиспитивање каријере и финансија

Сва та питања могу да изазову такозвану „кризу средњих година”, каже психолог мр Анђелка Јелчић за „Магазин”. Тада су многи људи склони да преиспитују досадашњи успех у каријери или финансијама, то је период и великих радости, али и стресова.

– Криза средњих година је промена у понашању и емоцијама, као реакција на изазове живота. Није дијагноза и није нужна појава ни код жена, ни код мушкараца, али, готово по правилу, различито се код једних и других манифестује. Када је реч о менталном здрављу, уочава се виши степен депресије и анксиозности или психичког стреса код жена. Лоши механизми одбране угрожавају тада и физичко здравље, безвољност најчешће доводи до мањка физичке активности и гојазности –  објашњава Анђелка Јелчић.

Иначе, током перименопаузе и менопаузе код жена, хормонске промене узрокују промене у спавању, расположењу и вољи да се обављају свакодневне активности. Емоционалне промене изазване губитком вољене особе могу изазвати значајну кризу идентитета код свих, али синдром „празног гнезда” или одлазак деце на мајке посебно утиче, као и развод. Ако, још, трпе било какву дискриминацију, кризне реакције на живот, као и преиспитивање навика и уверења су неизбежни. Такође, утицај друштва које форсира женску лепоту може изазвати утисак код жене да је невидљива, небитна или, пак, да је под великим притиском да одржи лепоту и физичку младост. Такође, саговорница сматра да је жена под великим притиском у породици уколико она зависи од ње. И налети изненадне мотивације, као куповина, промене у стану и претерано залагање на послу могу да се укрсте с преиспитивањем сврхе живота и доведу до наглих падова расположења.

Мушкарци се чешће жале и генерализују негативне ствари у животу. У таквим мислима су склонији да криве друге, па и себе, што води или ка љутњи на свет споља или до осећања кривице. То све подстиче разочарење и тугу, које често узрокује већу склоност алкохолу или опојним средствима и самим тим агресивност. Такође, криза подстиче и осцилације сексуалних интересовања, фантазије да се буде с неком млађом особом како би избегли суочавање са старењем, разна маштања о аферама и стална флертовања.

– И код мушкараца се јављају нагли скокови позитивног расположења, али чешће и лоши механизми за заштиту личности као што су коцкање, трошење новца без плана и консултовања с породицом, такозвано џекирање пред светом и женама. У тежњи за брзом променом може доћи до непромишљених одлука, као што су пресељење, улагање, куповина скупих предмета, улазак у афере и нова пријатељства. У односима с породицом може доћи до повлачења у себе, па и исказивања агресивности и иритабилности и до потпуне изолације. Препорука је да се у породици реагује чим наступе и пролазне и благе промене понашања – саветује Анђелка Јелчић.

Прича о осећањима уместо потискивања

Бити сведок и подршка у оваквом периоду није лако за супружнике, јер кривицу за кризу приписују једно другом.
– Први корак је да укажете партнеру поверење да може да преузме одговорност за своје емоције и да никада ви не можете да будете одговорни за то како се понаша. Активна подршка подразумева да га слушате уз саосећање и без осуде и анализирања. Не треба нудити решења уколико их он или она не тражи. Никако не умањујте, притом, проблем. Уколико партнер трага за променама, циљ су компромисна решења. Прича о осећањима је увек бољи избор од потискивања – каже психолог.

Она подсећа да брисање прашине са старих интересовања – враћање сећања на некадашње навике помаже поновном успостављању смисла.

Несаница заједнички симптом

Проблеми са сном и концентрацијом, као и узнемиреност јединствени су симптоми кризе средњих година, па их неретко средовечни пар дели. Међусобна подршка се огледа у тражењу стручне помоћи, а рецепт за парове је и нека стална заједничка активност, али уз поштовање личног простора.

– Трудите се ако планинарите, тренирате у стану, креирате или кувате заједно да упућујете међусобне комплименте и једно друго подсећате на раније успехе. Ако партнери подрже једно друго, пролазак кроз кризу може учинити остатак живота лепим – каже психолог Анђела Јелчић.