Kriza srednjih godina

Srednjim ili „tranzicionim” godinama između mladosti i starosti većina psihologa smatra period od 30 do 60 godina.

U tom dobu dolazi do značajnih promena u odnosu prema drugim ljudima, poslu i kada je reč o zdravlju i fizičkom izgledu. Uz to, primetno se većina ljudi ovog doba preispituje o smislu sopstvenog života i rada, suočava više nego u mladosti sa smrću bliskih osoba, ali sve više i pitanjem buduće penzije i prestanka radnih odnosa i navika. Takođe, s preuzimanjem sve veće brige o roditeljima i odlaskom dece iz kuće. A tu je kod većine i nova životna uloga – bake ili deke.

Preispitivanje karijere i finansija

Sva ta pitanja mogu da izazovu takozvanu „krizu srednjih godina”, kaže psiholog mr Anđelka Jelčić za „Magazin”. Tada su mnogi ljudi skloni da preispituju dosadašnji uspeh u karijeri ili finansijama, to je period i velikih radosti, ali i stresova.

– Kriza srednjih godina je promena u ponašanju i emocijama, kao reakcija na izazove života. Nije dijagnoza i nije nužna pojava ni kod žena, ni kod muškaraca, ali, gotovo po pravilu, različito se kod jednih i drugih manifestuje. Kada je reč o mentalnom zdravlju, uočava se viši stepen depresije i anksioznosti ili psihičkog stresa kod žena. Loši mehanizmi odbrane ugrožavaju tada i fizičko zdravlje, bezvoljnost najčešće dovodi do manjka fizičke aktivnosti i gojaznosti –  objašnjava Anđelka Jelčić.

Inače, tokom perimenopauze i menopauze kod žena, hormonske promene uzrokuju promene u spavanju, raspoloženju i volji da se obavljaju svakodnevne aktivnosti. Emocionalne promene izazvane gubitkom voljene osobe mogu izazvati značajnu krizu identiteta kod svih, ali sindrom „praznog gnezda” ili odlazak dece na majke posebno utiče, kao i razvod. Ako, još, trpe bilo kakvu diskriminaciju, krizne reakcije na život, kao i preispitivanje navika i uverenja su neizbežni. Takođe, uticaj društva koje forsira žensku lepotu može izazvati utisak kod žene da je nevidljiva, nebitna ili, pak, da je pod velikim pritiskom da održi lepotu i fizičku mladost. Takođe, sagovornica smatra da je žena pod velikim pritiskom u porodici ukoliko ona zavisi od nje. I naleti iznenadne motivacije, kao kupovina, promene u stanu i preterano zalaganje na poslu mogu da se ukrste s preispitivanjem svrhe života i dovedu do naglih padova raspoloženja.

Muškarci se češće žale i generalizuju negativne stvari u životu. U takvim mislima su skloniji da krive druge, pa i sebe, što vodi ili ka ljutnji na svet spolja ili do osećanja krivice. To sve podstiče razočarenje i tugu, koje često uzrokuje veću sklonost alkoholu ili opojnim sredstvima i samim tim agresivnost. Takođe, kriza podstiče i oscilacije seksualnih interesovanja, fantazije da se bude s nekom mlađom osobom kako bi izbegli suočavanje sa starenjem, razna maštanja o aferama i stalna flertovanja.

– I kod muškaraca se javljaju nagli skokovi pozitivnog raspoloženja, ali češće i loši mehanizmi za zaštitu ličnosti kao što su kockanje, trošenje novca bez plana i konsultovanja s porodicom, takozvano džekiranje pred svetom i ženama. U težnji za brzom promenom može doći do nepromišljenih odluka, kao što su preseljenje, ulaganje, kupovina skupih predmeta, ulazak u afere i nova prijateljstva. U odnosima s porodicom može doći do povlačenja u sebe, pa i iskazivanja agresivnosti i iritabilnosti i do potpune izolacije. Preporuka je da se u porodici reaguje čim nastupe i prolazne i blage promene ponašanja – savetuje Anđelka Jelčić.

Priča o osećanjima umesto potiskivanja

Biti svedok i podrška u ovakvom periodu nije lako za supružnike, jer krivicu za krizu pripisuju jedno drugom.
– Prvi korak je da ukažete partneru poverenje da može da preuzme odgovornost za svoje emocije i da nikada vi ne možete da budete odgovorni za to kako se ponaša. Aktivna podrška podrazumeva da ga slušate uz saosećanje i bez osude i analiziranja. Ne treba nuditi rešenja ukoliko ih on ili ona ne traži. Nikako ne umanjujte, pritom, problem. Ukoliko partner traga za promenama, cilj su kompromisna rešenja. Priča o osećanjima je uvek bolji izbor od potiskivanja – kaže psiholog.

Ona podseća da brisanje prašine sa starih interesovanja – vraćanje sećanja na nekadašnje navike pomaže ponovnom uspostavljanju smisla.

Nesanica zajednički simptom

Problemi sa snom i koncentracijom, kao i uznemirenost jedinstveni su simptomi krize srednjih godina, pa ih neretko sredovečni par deli. Međusobna podrška se ogleda u traženju stručne pomoći, a recept za parove je i neka stalna zajednička aktivnost, ali uz poštovanje ličnog prostora.

– Trudite se ako planinarite, trenirate u stanu, kreirate ili kuvate zajedno da upućujete međusobne komplimente i jedno drugo podsećate na ranije uspehe. Ako partneri podrže jedno drugo, prolazak kroz krizu može učiniti ostatak života lepim – kaže psiholog Anđela Jelčić.