Фото-зналци на окупу

Зелени се и понегде злати мирисни Златар, шумовита планина на 270. километру од Београда ка Јадрану. Мирно место за летњи одмор и пријатне шетње очуваном природом, здрава средина која посебно годи лечењу оболелог срца и малокрвности.

Висок предео разређеног ваздуха где врхунски спортисти сакупљају кондицију за највише такмичарске домете.

Дом белоглавог супа

У близини је кањон реке Увац знан као уточиште ретке птице белоглавог супа. Около су три вештачка језера, три „горска ока”: Златарско (треће по величини у Србији, пловно већим делом), Сјеничко и Радоињско.

На овом простору Старог Влаха цркве и манастири датирају из средњег века, занимљива су етно-села Штитково и Вранеша.

Таква лепота била је прошлог месеца изазов за
фото-репортере медија из Србије, врсне зналце свог посла, да осете и овековече магију Златара. Овде је одржана Фото-колонија „Стари Влах 2023”, у организацији Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах” из Београда и Туристичке организације „Златар” из Нове Вароши.

С пажњом дочекани од руководства нововарошке општине, десетак наших познавалаца фотографије – међу којима је био и „Политикин” фото-репортер Слободан Јовичић – неколико дана обилазили су упечатљиве овдашње крајолике те својим апаратима бележили атрактивне призоре природних лепота и културно-историјског наслеђа.

– Замисао организатора је да фото-колонија траје целе године, а крајњи циљ је да се на крају сезоне направи избор најбољих радова који ће бити употребљени за изложбу и штампање фото-монографије– објављено је на локалном порталу „Златар инфо”.

Уз нашој јавности познате фото-репортере (Цандир, Прелић, Дозет и други), међу учесницима колоније био је и Владимир Марковић, који безмало четири деценије живи и ради у Паризу (студије фотографије завршио је на академији у Прагу, члан је УЛУПУДС-а).

 – Први пут сам на Златару и очарала ме је природа која је нестварна, нетакнута, аутентична. Фотографисао сам овде аналогним фото-апаратом с црно-белим филмом, који ћу сам развити и пренети на фотографски папир традиционалном методом. Пејзаж се често користи као мотив у црно-белој фотографији, тако сам овој колонији и приступио, традиционално. Валер црно-белих тоналитета без доминације боја изазован је за фотографисање златарских пејзажа. Наравно, направио сам и фотографије у дигиталном формату – изјавио је за „Магазин” Владимир Марковић.

Из равнице у царство Златара

Сличне утиске одавде носи и Андраш Отош, фото-репортер новосадског дневног листа на мађарском „Мађар со”. Каже да му је веома пријало, након свакодневних протоколарних фотографисања политичких догађаја на релацији Нови Сад – Београд – Суботица – Будимпешта, да дође и ужива у природи.

 – Фото-колонија била је изузетан доживљај. Овај туристички терен, мада сам рођени Новосађанин, још нисам имао прилику да упознам. Било би довољно само упијати погледом природу Златара, а камоли забележити је фото-апаратом. Рецимо, стићи до видиковца Молитва за мене је доживљај који је оставио највећи утисак по лепоти и пространству. У мом матичном листу објављујем репортажу о Златару као туристичкој дестинацији, да мало заголицам машту читалаца како би добили вољу да посете овај крај – рекао нам је Отош.