Ми смо за дијалог, али га опозиција не жели

Увек смо за дијалог, за расправу засновану на аргументима, то смо и показали на седници поводом трагедија које су завиле нашу земљу у црно, али за то је потребно двоје, а опозиционих посланика није било ни за кворум, иако су је они тражили, каже Сандра Божић, посланица Српске напредне странке и потпредседница Скупштине Србије. Истиче да су опозицији и овако страшни догађаји, који су потресли све, послужили за пропаганду.

Требало је да седница поводом злочина у ОШ „Владислав Рибникар” и селима Дубона и Мало Орашје помогне сагледавању настале ситуације и проналажењу решења која би спречила да се тако нешто понови, али, утисак је, дуготрајна расправа повећала је тензије, зашто?

Као одговорни људи, свесни смо важности вођења дијалога у Народној скупштини, а посебно оног који се водио у претходном периоду поводом два стравична масакра која су Србију завила у црно. То се зове политичка зрелост и сматрам да је то одлика сваке одговорне власти, што је Српска напредна странка примером и показала. Међутим, за расправу засновану на аргументима потребно је двоје. С друге стране политичке сцене налазе се људи чију политику одређују и уређују друштвене мреже, објаве и коментари на „Твитеру”. Такво неозбиљно понашање сматрам изразом политичког дилетантизма опозиције чија се политика не заснива на предлагању решења. Подсетићу да од почетка седнице опозиционих посланика није било ни за кворум, а они су је сазвали. Дакле, нису били присутни у сали и показали су потпуну небригу за тему расправе. Све им је само пропаганда. Наш народ зато каже: „Не тркај се са коњима и не свађај се са будалама. Нити можеш коња победити, нити будалу убедити.”

Радило се не само на ивици инцидента већ и уз инциденте, опозиционари оптужују власт да је својим понашањем томе допринела...

Довољно је да се осврнемо на догађаје у претходном периоду да бисмо могли да нађемо одговор на те оптужбе. Присетите се сцене у којој група народних посланика из опозиције устаје из својих клупа у жељи да се физички обрачуна с председником републике на седници посвећеној ситуацији на Косову и Метохији. Сигурна сам да никада нико из СНС-а не би поступио на такав начин, и то је главна разлика између нас. Изазивање инцидената се дешава током сваког заседања, посланици из редова опозиције од седнице праве бесплатну политичку промоцију потпомогнуту медијима из Луксембурга који себе називају „независним”. Очигледно је да је оваквим оркестрираним наступом, уз хиперпродукцију лажи које се пласирају, циљ да се јавни простор затрује у нади да се резултати СНС-а не виде и не чују. Они на резултате и успехе немају аргумент, а верујем да би се радо позивали на успешне пројекте, да су их имали за време када су чинили власт у Србији...

Увек власт, зато што је власт, има највећу одговорност за атмосферу у парламенту, можете ли да учините нешто да се не функционише стално на ивици инцидента?

Никада нисмо бежали од одговорности и то је разлог због којег грађани на изборима дају поверење политици СНС-а. Међутим, са становишта опозиције, власт је крива и кад пада киша или сија сунце. Трудимо се да на понашање врло агресивних појединаца из опозиције одговоримо на најпристојнији начин уз аргументе. Нажалост, појединци из тих редова се очигледно понашају према агенди коју имају, заборављајући да се до поверења грађана долази резултатима и искључиво путем избора, а не улице.

Опозиционари замерају што само они добијају казне, а иако и на другој страни има оних који их заслужују, ниједну казну нису добили...

Лично се не сећам ситуације да је неко од посланика власти на седницу скупштине покушао да уђе у салу са сузавцем или да држи цигарету у устима током заседања, а још мање да прави галаму пиштаљкама, пушта музику или физички насрће на друге посланике и представнике владе. Верујем да такво понашање нико из владајуће коалиције не подржава и да ћемо истрајати у томе да достојанствено обављамо дужност које су нам поверили грађани, а у најбољем интересу свих.

Чињеница је да се за казнама ретко посеже и да сви и са једне и са друге стране могу да говоре шта хоће, уз много увреда, тако се практично ствара анархија у парламенту, зашто се то дозвољава?

Свако од нас бира на који начин ће пренети поруку грађанима, деловање појединих посланика, посебно Александра Јовановића Ћуте, указује да је тежња за сензацијама и провокацијама у сржи политике опозиције. Такође, представницима СНС-а често се спочитава недостатак толеранције, међутим, председавајући омогућавају свима да изнесу своје мишљење, али то никако не треба да прелази границе пристојности, што свакако заслужује коришћење мера. Некада их просто немате довољно за све оно што поједини посланици раде у жељи да испровоцирају насиље.

Ви сте, што сте и сами на седници показали, на мети заиста монструозних увреда, али ни ви не остајете дужни, зашто не одговорите аргументима, без тешких речи?

Као и свака мајка, тешко остајем равнодушна на ситуације када било које дете постане легитимна мета политичких обрачуна. Лично сам била мета таквих напада више пута и заиста се трудим да контролишем емоције. Зато се, као и сви одговорни посланици, залажем за цивилизовану и аргументовану расправу. Ми као јавне личности морамо да трпимо притисак јавности, али сматрам да у говорима опозиционих посланика нема места за имена деце политичких противника. Посебно ме брине то што се преко друштвених мрежа пласира дискурс који одобрава и подстиче на физичко разрачунавање с представницима власти уз најјезивије претње. Најбољи аргумент томе јесу резултати које Србија бележи.Антрфиле

Санкције заударају на лицемерје и дестабилизацију

Како гледате на санкције америчке администрације Александру Вулину, чију су смену тражили опозиционари током седнице?

Многи политичари са ових простора имали су прилику да осете опробани рецепт санкција, чији опори укус заудара на првокласно лицемерје и покушај дестабилизације власти у многим земљама. Овај случај се не разликује много од других, па је јасно да прича о организованом криминалу представља само параван иза којег се налази жеља да се из иностранства кадрира у Србији. Сведоци смо и чињенице да је било какав однос према Русији постао јерес, те је Вулинова највећа „кривица” његов однос према Русији. Ова одлука представља још један у низу притисака на Србију у вођењу њене самосталне спољне и безбедносне политике.