Хрватице, Румунке и Црногорке се више венчавале са Србима

У протеклој години 32.821 пар изговорио је судбоносно „Да”, а број партнера који су стали на „луди камен” већи је само за 64 у односу на 2021. годину, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС). У чак 87,4 одсто случајева у брачну заједницу ступају партнери исте националности. Како истичу стручњаци завода, жене српске националности су током 2012. склопиле 26.009 бракова – 24. 374 са Србима, 24 са Албанцима, 30 са Бошњацима, 21 са Бугарима, 28 са Власима, 16 са Југословенима, 154 са Мађарима, 49 са Македонцима, 23 са Муслиманима, 50 са Ромима, 44 са Румунима, 23 са Русинима, 46 са Словацима, 96 са Хрватима и 55 са Црногорцима.

Мушкарци српске националности укупно су склопили 26.075 бракова – чак 24.374 са женама српске националности, 15 са Албанкама, 14 са Бошњакињама, 27 са Бугаркама, 43 са Влајнама, 13 са Југословенкама, 223 са Мађарицама, 38 са Македонкама, 16 са Муслиманкама, 53 са Ромкињама, 61 са Румункама, 23 са Русинкама, 69 са Словакињама, 114 са Хрватицама и 43 са Црногоркама. И припадници осталих националности углавном су се венчавали једни са другима – осим са Мађарима (551), Мађарице су се највише венчавале са Србима (223) и Бошњацима (133).

Занимљиво је да су се Хрватице ипак више венчавале са Србима (114), него са Хрватима (40), а мушкарци хрватске националности склопили су више бракова склопили Српкињама (96), него са Хрватицама (40). Сличан је случај и са Румункама, које су са Србима склопиле 61 брак, а са Румунима 38, док су Румуни са Српкињама склопили више бракова (44) него са Румункама (36). Црногорке су се такође више венчавале са Србима (43), него са Црногорцима (9), као и Црногорци са Српкињама (55) него са Црногоркама (1).

Према подацима овог завода, пред матичара излазе све старији младенци. Наиме, младожење су у протеклој години у просеку биле старе 34,1 годину, док су невесте просечно имале 31,1 годину. Осим тога што пред матичара најчешће стају парови исте националности, највише се венчавају парови исте школске спреме (у 69 процената случајева) и партнери који су економски активни (у 75 одсто случајева). Занимљиво је да сваки пети брак склопе супружници истих група занимања.

Дискретно је порастао и број супружника који су ставили тачку на брачну заједницу – подаци РЗС-а сведоче да су лане разведена 23 брака више него у 2021. години. Наиме, прошле године разведено је 9.813 пара, док је током 2021. године услуге бракоразводног адвоката затражило 9.790 партнера. Оне које верују у „баксузну” моћ бројева неће обрадовати чињеница да просечно трајање разведеног брака износи 13,8 година. Како наводе стручњаци завода, просечна старост мушкараца приликом развода брака била је 45 година, а жене су у просеку стављале тачку на брачну причу у 41 години.

„Млади који данас излазе пред матичара углавном припадају Зет генерацији у којој се брак не позиционира високо на листи животних приоритета. Они „рачунају” да ће током живота променити неколико емотивних партнера и сматрају да у једном односу треба остати само онолико колико вас он чини срећним и испуњеним. Не чуди ни податак да просечан брак траје 13 година, јер је то време када деца улазе у пубертет, родитељи у климактеријум, а у кући пуној хормона брак је на великом искушењу”, објашњава психолог Маја Антончић.

Наша саговорница додаје да пракса породичних терапеута говори да се велики број бракова разведе у првих неколико година и објашњава да је трудноћа честа „кума” на венчању савремених младих парова. Младенци слушају брачне завете у потпуној хормоналној и емоционалној конфузији, а од момента када тест за трудноћу покаже позитиван резултат све се ради у петој брзини – веридба, венчање, селидба или адаптација бивше момачке или девојачке собице за уношење дечјег кревеца. Наша саговорница истиче да је прва година брака често и најтурбуленија, нарочито ако истовремено означава и долазак бебе, јер је родитељство синоним за велику одговорност и заједничко решавање многих проблема. Међутим, многи млади који данас улазе у брак васпитавани су у духу индивидуализма и многе од њих родитељи „испраћају” у брак речима „ако ти се не свиђа, ти се врати кући”.

Највише свадби у Шумадији

Највише свадби било је у региону Шумадије и западне Србије и Војводине, а статистичаре посебно радује податак да је највећи број партнера прошле године први пут ступио у брак – од 32.821 пара, чак 28.755 њих је „премијерно” изашао пред матичара, 3.680 партнера је склопило други брак, а у трећи, четврти или пети брак ступило је 386 особа.

Све више очева старатеља

У више од половине разведених бракова (5.151) било је деце. Иако је након окончања бракоразводног поступка мајка та која у већини случајева преузима бригу о деци, о чему сведочи податак да је она та која је добила старатељство над 3.495 деце, статистика показује да расте број очева – старатеља. Наиме, у 2022. години чак 595 мушкараца преузело је старатељство над својом децом након развода брака.

„У порасту је и број парова који су се одлучили на заједничко старање о наследницима – за 1.028 малишана лане је договорено заједничко старатељство након развода брака. Нажалост, једно дете је током протекле године завршило у установи након разлаза родитеља, о шесторо њих бригу су преузеле друге особе, а за 26 деце нађене су „друге комбинације старатељства”, наводе стручњаци наше националне статистичке установе.