Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” НА ВОЈНОМ АЕРОДРОМУ У БАТАЈНИЦИ

Ваздушна лука и за летеће џинове

За велике ваздухоплове, попут америчког летећег танкера и транспортног авиона КЦ-135, потребно је организовати додатну логистику. Долазили су и кинески транспортни авиони Y-20, руски „иљушин 76”, као и „антонов 124” – највећи авион који је слетео на овај аеродром
Ваздушна лука и за летеће џинове
Посебна пажња се посвећује обуци кадета-пилота и обуци младих пилота по наставном плану и програму Војне академије (Фото А. Васиљевић)

Два „мига 29” полако су се, тог врелог јулског преподнева, спуштала и приближавала почетку писте Војног аеродрома „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници. Док су били ниско над пистом, у складу са процедуром, прво је слетео пратилац а секунду-две касније и први авион. Отворили су се кочиони падобрани и када су моћне летелице успориле, кренуле су према стајанци где их је чекало бројно техничко особље.

Нешто пре њих на исту писту слетеле су и две клипне „утве 75” које су пилоти припремали за такозвано селективно летење, последњу препреку пред почетак школовања младих који желе да се придруже строју летача Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије. Слетања поменутих авиона су уз кабину Покретне контроле лета, мобилне кабине постављене уз писту, пратила двојица официра који су оцењивали вештину својих колега.

Аеродром у Батајници је један од најпознатијих војних објеката у Србији, на њему се често одржавају разни прикази и манифестације. Али, истовремено, мимо тих збивања, о „другом београдском аеродрому” се не говори тако често, а понајмање о свакодневици овог војног колектива.

Тим поводом екипа „Политике” посетила је овај војни објекат, а домаћин нам је био пуковник Милан Еленков, који однедавно обавља дужност команданта 204. ваздухопловне бригаде, која обједињава авијацијске и хеликоптерске јединице које су овде стациониране, такође и ваздухопловно-техничко особље па и дивизион за противваздухопловна дејства. Међу њима је широј јавности свакако најпознатија 101. ловачко авијацијска ескадрила у којој су модернизовани надзвучни ловци „миг 29”, а на једном од њих је баш уочи нашег доласка лет обавио и пуковник Еленков. Командант је у летачком комбинезону и док разговарамо сведоци смо, за посматраче са стране, неочекивано велике летачке активности на аеродрому. Полећу хеликоптери „газела” и Ми-17, а ускоро се у небо поново диже пар „мигова 29”, у међувремену напуњених горивом и припремљених за лет, али су сада у кокпитима двојица других пилота. Непрекидно се кроз „папире” припремају летови за наредне дане.

– Може се рећи да сада има дана када се потроши више горива него што је пре десетак година цела бригада трошила за месец дана. То говори о јасном опредељењу државе да се улаже у РВ и ПВО – каже пуковник Еленков.

Стална обука је свакодневица за ове ваздухопловце, укључујући и оне најискусније међу њима.

– Посебна пажња у јединици се посвећује обуци кадета-пилота и обуци младих пилота по наставном плану и програму Војне академије, као и селекције кандидата за Војну академију – објашњава Еленков.

И док обилазимо аеродром, то се и дешава – стајанком рулају и са писте полећу и на њу слећу школско-тренажни авиони типа „ласта”, двоседи клипни авион, производ панчевачке „Утве” и понос домаће одбрамбене индустрије.

– Морамо бити свесни величине и значаја ове јединице као највећег аеродрома у Србији, јединог са три писте, две бетонске плус једна травната. У складу са тим су и наши други задаци попут прихвата многобројних посета страних највиших државних и војних руководилаца и делегација, страних и домаћих ваздухоплова и разних транспортних летова – објашњава Еленков.

Управо због поменутог путничког саобраћаја, овај аеродром има и мали терминал и одговарајући салон, реч је о приземној згради у којој постоји чак и шалтер за пасошку контролу. Те и царинске послове обавља тим који по потреби овде долази са Аеродрома „Никола Тесла”. Пасошка контрола обавља се и када страни војници долазе на вежбе или заједничке обуке, као и када наши одавде одлазе у иностранство.

Понекад слећу велике летелице, попут америчког летећег танкера и транспортног авиона КЦ-135, па је у тим случајевима потребно организовати додатну логистику као што су високе степенице за излазак из авиона и друга средства. Долазили су и кинески транспортни авиони Y-20, руски Ил-76 и Ан-124, који је и највећи авион који је слетео на овај аеродром. За тог ваздухопловног џина било је неопходно обезбедити посебна вучна средства како би могао да се, условно речено, у месту окрене на стајанци.

Скоро све од наоружања и опреме, купљених ових година за потребе ВС, стигло је преко овог аеродрома. И историјски гледано, најмодернија средства стизала су прво у ову базу отворену 1952. године и то за потребе њених јединица. Тих првих година то су били амерички авиони Ф-84 „тандерџет” и Ф-86 „сејбр”, први југословенски млазни ловци. Шездесетих година стигли су „мигови 21” и пристизали су у све модернијим верзијама током две деценије. И први „мигови 29” су стигли овде 1987. године, као и пре неколико година авиони истог типа из Русије и Белорусије који су модернизовани и сада су, по многима, најјача су ескадрила те врсте у региону.

Хероји који су бранили Србију нису заборављени

Аеродром у Батајници носи име пуковника Миленка Павловића који је погинуо у ваздушној борби 4. маја 1999. године бранећи земљу током НАТО агресије. Пуковник Еленков није лично познавао Павловића, али је као тада млади официр наравно добро знао ко је он. И наш саговорник је ветеран, службовао је у Приштини и пилотирао „мигом 21” на борбеним задацима током оружаних сукоба на Космету 1998. године, а саму НАТО агресију је провео на приштинском аеродрому „Слатина” изложеном сталним нападима.

„Ми смо следбеници херојског 6. ловачког пука, који је бранио Београд на почетку Другог светског рата, и 204. ловачког авијацијског пука који је бранио земљу у време НАТО агресије, као и Прве српске ескадриле из времена балканских и Првог светског рата, Држимо до тих традиција”, каже Еленков.

Командант данашње 204. ваздухопловне бригаде је, што се тиче постдипломских школовања и усавршавања, завршио Ваздухопловно штабни колеџ у Монтгомерију у Алабами (САД), магистарски рад је одбранио на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, а завршио је и Генералштабно усавршавање у школи националне одбране Војне академије.       

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.